Просветни гласник

282

ПЕДЛГОШКЕ СТИАРВ

цуској стварала једпно револуцпја њина. И сам сам некада мислио, да све што је у њој, тс је најсавршеније. Но како сам се разочарао, кад сам отишао у њу! Села, вароши, друмови, улице, нарави и обичаји, школе и настава у њој — све је то тако рапаво, да би сви рекли да ја идем сада у другу крајност, кад бих све поједпности причао. Но, гле ! Ја заборављам да то „г. Миодраговић" прича г. Давидовићу, који има право да му ништа не веруЈе.... Е, онда ми ништа друго није остало, но да кажем осталоме свету, да гимназијска настава још и које како, али да основна настава стоји у Француској врло жалосно, и да су Французи тек од седамдесете године почели да обраћају више пажње школи и народној настави. Поред све своје сујете и мржње на Немце, они сада шаљу сваке године известан број младића на нач ке, нарочито недагошке, у Немачку и труде се свима силама да накнаде оно што су до сада, у толиким револуцијама и ратовима, изгубули. Да ли ће ми за ово отаџбина Волтерова, Русовљеваи Хигова бити благодарна, то не знам ; алн да ми г. Давидовић за ово неће веровати, то је извесно.... С овим ја не рекох да не ваља и онај цитат, што га је навео г. Давидовић. Казао сам само да у Француској не ваља много што шта, и да то није никакав доказ кад се само наведе како је у њој. А кад би нам г Давидовић допустио да наша маленкост дирне у величину оне Фразе и прокритикује је, ми бнсмо, ваља да из неког страхопоштовања, нашли да је она добра. Добра Је зато, јер се, знате, до скора и у Француској задавало „одавде — довде", као и у нас, и учило напамет. А нови „Р1ап (1' е1ш !е8" од 1882 године наређује да се више тако не чини, но да се ученицима све саопштава живом речи. Али опет за нешто није добра ; није добра зато, што даје повода г. Давидовићу да мисли, да је све и сва у живој речи... На тврдву г. Давидовићеву, да су „ови задаци као наставна и васиитна мера веома неудесни", ја сам рекао : „Ако овде мера значи мерило, оно чиме се мери, онда оно не мери и васпитну страну". Сад он тврди да оно мсри и васпитну страну и то доказује овим мојим речпма : ; ,Они развијају смотреност п пажљивост у ученика".... На онда

каже: „Ето дакле, где он и сам нрпзнаје да се у писменим задацима оцењује не само знање него и друге особине... ђачке навике на рад, дакле и сама васиитна страна. А кад ја то тврдим, он вели : ннје истина ! — Заиста, овакој његовој логици тешко је наћи примера". Тако завршује г. Давидовић. Ја не знам да ли се „мојој овакој логици може наћи примера", али она је овака : Писмени радовп, поред наставне, развијају и васаитпу страну. Писмени задаци такође. Али оцене, које се из њих дају и заводе у дневнике и протокол до сада, и сада, нико не рачуна у оцене васпитне стране, но наставне. Васпитна се страна бележи сасвим у другој рубрици под васловом „владање". По томе оцене из писмених задатака, опет, не г мере" васпитну страну, но „мере" само наставну. Но г. Давидовић, који је противу овпх бележака и завођења њинога, (но је више за неку наставничку процену налик па пороту), може бити да је слио ове две рубрике 5 'једно... За речи „крађа" п .кићење туђим пер јем", које сам ја унотребио овако под наводним знацима г. Давидовић велп, ни мање ни више, но да Је то с моје стране „бесавесност". „Ово је, вели, кварење туђе умне својине, коју бн он требао да и сам поштује, а као наставник да и друге томе учи". Тако каже и ако и сам вели, даомоверечи нигде није употребио у своме чланку. Ца како му је онда то „кварење туђе својине" ? !... Молим читаоце, да не пожале труда да нађу „Просветни Гласник" од нрошле године и отворе код стране 735, у другом ступцу па ће видети, да, аре но што сам дошао наред да говорим о чланку г. ДавидовиКеву, ја сам рекао од речи до речи овако: „Споменусмо напред да је ионајглавнији ра?лог: „што ђаци у школи преписују („краду") један од другога. Но ми видесмо, да то није никаки разлог. И тек сам онда почео испрва: „Да видимо сада каке је разлоге изнео г. Давидовић" и т. д. Па зар ово није г. Давидовићу било јасно да није из његовога говора, но из општих замерака што се взносе на писмене задатке ? Зар он не зна да су то онште познати термини и код наставника и код ђака и да сам пуно право имао да .их употребим под наводом? (Он ваљда мисли, да сам ја само о његовом чланку говорио) ?.-..