Просветни гласник

466

ВАСПИТ АЊЕ

КАО НАУКА

IV. Знање кдаоичких јевика најбоља је припрема за матерњи језик. Ово се мора односити или : 1) на речи језика, иди 2) на Граматику и структуру нашег прављења реченица. 1) Односно речи, ми морамо рачунати с оном окодности , што се у нашем (енглеском) језику налазе латинске и грчке речи. По што више хиљада наших речи воде своје порекло из латинског језика, то се може мислити, као да је добро, да се неносредно иде на првобитни извор одакле су речи, па да пм се значај из тога прастарог језика учи. Али, за што ми не бисмо те речи научили онако, каке онеданасјесу и како се данас у нашем језику употребљују ? Каква нам је добит од тога, што ћемо их на неком другом месту научити ? На ово се може одговорити само то, да ми неку уштеду постижемо и користи имамо само онда — с обзиром на једно ограничење, које ћемо одмах споменути — ако их у матерњем језику учимо. Разлози су за то са свим јасни. Кад учимо латинске речи, како се оне у енглеском употребљују, онда се наше учење у том случају ограничава само на оне речи, које су се доиста одомаћиле у нашем језику. Ако ли, на против, учимо цео латински језик, онда усвајамо велику количину речи, које нису у наш наш језик продрле, нити се овде употребљују. Други је разлог, како изгледа, још јачи , а то је онај, да се је значај врло млогих речи, које су из латинског у матерњи језик прешле, јако изменио. Ако им сад значај хоћемо да учимо на првобитном извору, у латинском језику, онда нам је ту двострук рад, који треба да савладамо. Пре свега, ми морамо научити првобитни значај речи у латинском језику., па онда ону промену , коју је претрпила та реч у нашем матерњем језику. Значај речи „5ег^апГ" најлакше ћемо разумети, кад сравнимо са обичним значење.м које та

реч код нас има, не обзирући на латински изворни значај. Кад нам се каже шта значи зегуиз у латинском, онда опет морамо још научити , да је садање значење те речи друкче ; те тако, ма колико обраћали пажњу на изворни значај речи и ма колико труда уложили — који је иначе интересантан и може бити оправдан — у тај рад , опет њиме ништа не добијамо за употребу свога матерњег језика. Сем велике масе латинских речи, које су се увугсле у наш језик као један равноправан шактор с тевтонским елементом, има још и неке мешавине латинеких и грчких речи, које се употребљују у науци и техници. Неке су од њих тек у новије време узете, и још и данас дањи таки се изрази непрестано усвајају и уиожавају. Али и овде би погрешно било , кад би се хтело враћати на њихов првобитни значај да би се, као бајаги, тим путем дознало њихово садање значење. Кад знамо грчки, знаћемо и значај речи „термометар", „Фотометар" и још неких других ; али за огромну већину из грчког узетих речи, знање грчкога језика не даје нам кључ, или нас наводи на погрешно тумачење појединих речи. На пр. , кад знамо да у грчком „барометар значи „тежомер", онда по томе никад се нећемо сетити на данашњи значај те речи, јер под „тежомер" са свим се лепо могу разумети обичне теразије за мерење тежине. Ието тако нико по грчком значењу не може извести садањи значај речи „ајдиометар"; а значај речи „хипопотамус" исто је тако загонетан. Од речи на „ологија" врло их мало ииа, које одговарају свом првобитном значају. Вбог тога имамо тако противуречне називе, као што су : „Астрологија, Астрономија"; „Френологија, Психологија»; „Геологија, Геограшија"; „Логика, Догогра®ија, Л -ОгомахиЈа"; „Теологија, Теогенија"; „Еростатика, Пнеуматика". По што је „Теологија" наука о Богу, то би морала„Фи-,