Просветни гласник

васпитање као наука

467

лологија" бити наука о „пријатељству" или наклоноетима. Г. Левв је ириметио, да би ученик грчког језика погрешно разумео реч „анеуризма"; јер он ее не би могао одмах сетити, да Је та реч изведена од грчког тлагола ареу^усо, „проширити". Истотако ни за реч методист не само да нам непомаже знање грчког језика, него нас наводи да погрешно протумачимо значај шен. Као што ее зна, стране се речи баш с тога и позајмљују, да не би могле ништа друго значити сем онога значења, које ми хоћемо е њима да вежемо. Кад ми за нове опште идеје стварамо речи из нашег матерњег језика, онда су е таким изразима увек везане и друге мисли, или нае лако подеећају на сличне изразе другог значеаа, те сметају прецизном одређивању и разумевању. Добра страна и преимућство назива, као што су Еемија, Алгебра, Реуматизам, Артерија, Хидрат, и јесте то, што ми не знамо шта еу првобитно значиле те речи. Сваки назив, који биемо ми могли у нашем матерњем језику изнаћи за тако опширне науке, као што су Еемија и Алгебра, увек би имао неки недостатак, те никако њиме не бисмо могли тачно и одређено казати оно што треба, и то би за ученика вечито био камен епотидања. Једини изузетак који ее може навести противу онога принципа, да значење речи треба иекључно узимати из садање њихове употребе, онако како се оне данае употребљују и шта данас значе, састоји се у томе, што еу клаеичке речи, које су се увукле у наш језик, изведене из једног малог броја корена, тако, да кад се научи значај од 100 корена, онда нам је лако разумети хиљадама речи, које су из тих корена изведене. Истина, свака се изведена реч мора онет накнадно објашњавати, да би ее тачно сазнао њен данашњи значај, али за памћење се ствара велика олакшица ако се најпре упозна пркобитни значај, који је бар у не-

колико још и данас одржан у многим сложеннм речима. Ми морамо пазити на данашњи значај речи : агент, актор, енакт, акциоп, трансакцион, али ипак ћемо прави значај ових изведених речи брже сватити и лакше запамтити, ако смо научили ирвобитни значај заједничких корена. Исто је тако и са грчким коренима : логос, номос, метрон, зоос, теос и т. д. Међу тим, ове се користи могу добити а да се и не науче класички језици. Корени се могу одвојити, и засебно објашњавати изведене речи од њих. У том случају ми не учимо цео језик ради неколико речи, него узимамо из грчког и латинског само оне речи, које су нам за наведену цељ потребне. 2). Позивање на Граматику или Синтаксу нашег сопетвеног језика, такође је неумесно. Природни ток, којим се мора ићи да би се научио склоп реченица у енглееком језику, то је, да ученик изучава како треба писмено исказивати мисли, и да се веџба у таком раду. Учењем реченичних веза у каквом другом језику, где је ово друкчије него у матерњем, пре мора сметати него што ће потпомагати ученпка да се научи цравилно изражавати на свом матерњем језику. А опет узимати у обзир при обради матерњег и неки страни језик па е њиме у свезн обрађивати и на њега се позивати, да би се, н. пр. склоп реченица у матерњем језику објаснио, такав рад нема никакве другевредносги, еем да задовољи радозналоет. Ако би се кад год десило, да ми из неког страног језика можемо позајмити неку важнију ствар о склоиу реченица, онда би то требало да буде један нут за свагда, те да се лосле оно позајмљено за сва будућа времена сматра као нешто одомаћено, као наше сонетвено. У свези с овим можемо објаснити и оно чеого употребљено тврђење, да су класичари особито згодни за увод у Дитературу, по што се у њима налазе најбољи угледи за укус и стнл литературни, те изучавањем тога 59*