Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

465

као ректор берлинског универзитета еа свим су у слободном духу изложене добре и рђаве слране различних академијских институцаја у Европи. Односно енглеских универзитета у Оксворду и Кембриџу прошесор Хемхолц сматра, да његови земљаци имају овде две ваљане ствари , које им могу елужити за углед. „Пре саега тамо се у великом етепену развија код ђака велико осећање за лепоте и младалачка свежина старога века, а у исто време и прецизноет и елегантност у језику. Последње се јасно огледа у начину како тамошњи ђаци свој матерњи језик обрађују". Ово се сигуно односи на оно, што још и данас дањи тамо ее даје угледно мосто класичком изучавању. Међу тим, класицизам је у Немачкој вигае распрострањен него и у Енглеекој, и то, како у васнитним заводима где је то обавезни наетавни предмет, тако и односно ревности с којом се изучавају класички језици на универзитетима. Ове користи и сва доброта, коју је у опште могуће извући из класичког образовања морале су достићи свој врхунац у Немачкој. А што се тиче Оксворда и Кембриџа, а нарочито ОксФорда, то изгледа као да су тамо баш они деловп наставе најбољи, који су најудаљенији од класичке наставе, као на пример настава у писању каквог доброг енглеског Есе - а, и да се на њих највише важности и полаже. Често се тврди, да и при самим стручним испитима успех кандидата више зависи од његовог Есе-а (иисмене раеправе) него од тога колико је он иознат с грчким и римским ауторима. По што је г. ЗгЛдшск извесан број оних навода побио , којима се тврди као да се класичком наставом неке оеобите користи добијају , он поеле претрееа колико класички језици као језици имају вредности, и при томе износи неке добре стране, којима се ови иредмети препоручују за наставу. „Пре свега овде лред учеником тече ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

материјал у неисцрпној обилатости и разноврености. Свака страна књижевничких творевина старога века износи иред младог ђака читав низ проблема, које су довољно и комплициране и разноврсне, те он тако добија прилику и да вежба своје памћење а мишљење на различне начине. Сем тога одвојеност од расејавања спољњег чулног света, простота и одређеност класиФикације, коју ђак треба да примени ; јасност и тачност оних тачака, на које он треба да обрати пажњу — све то укупно показује, да се по свој нрилици изучавањем класичара буде и развију способности, нарочито код деце у млађим годинама, јаче и боље, него што се то може учинити изучавањем ма кога другог предмета. Кад би се у првом васпитању изоставила настава из обадва клаеичка језика, онда би, по моме мигаљењу, проиало једно од најдрагоценијих средстава васпитних, које би тешко било другим чимезаменити. „Расправа о либералном ваепитању)." Васпитни уплив, о коме се овде говори, мора да се одноеи на онај материјал, који се налази у делима старих класичара, а не на еам језик. Али ни тим није никако доказана потреба , да ученик до тих блага књижевних може доћи само учењем класичких језика; јер све те ствари могу се у преводу и много боље представити. Други наведени разлог — концентрисаност или одвојеност од чулнога расејавања, простота и одређеност класиФикациј е, која треба да се примени — мора да се односи на језични део , али ни њим није баш ништа изнето, што би било својина или нека заеебна особина само класичких језика. И еем свега тога, ако је и кад је нама цељ, да изнесемо ученику извесне резултате или појаве , и да то подесимо ирема његовим епоеобностима и ступњу развитка, на коме се он налази, онда је изгледа ми , језик много неподеснији нредмет за то, него већина других вежбања. 59