Просветни гласник

ЖЕНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У НЕМАЧКОЈ

ријалом, у неумешној жељи да се избегне научност, не само не одговара природи женској, но је кадро да је изоначи и исквари, отуђујући је од оиштечовечанске дивилизације, и могле би му бити врло жадосне последице. Изгубившп веру у истину, којајој се у школи иредаје, девојка би иочела скептички ириступаги к свакој истини. Но томе треба тражпти, да се ученицама предају предмети као беснристрасна иравда и са свим озбиљно: 111 1ћгег Капћећ, тае 1П јћгег 2агЉе1<;, 111 Јћгег НегђћеИ, те 111 Шгег 8и88Ј§ке11;. Али је потребно да те предмете примају ученице уз иосредовање женскога срца, а не неиосредно умом, као што се то чини у мушким гимназијама. То захтева сама нрирода. Да би се сачувала женскост, треба навићи ученице иа непосредно опажање и схваћање појава спољашњега и унутрашњега света, појава природних, иојава човечанског живота. Развијајући у њих ту способност и способност да с љубављу усвајају све што јелепо и племенито, без анализе но само осећањем, помоћу свога душевнога инстинкта, женска ће школа одиста упутитн дарове, које оне имају, да буду од користи друштвеном и породичном васпитању и помоћи ће више него ишта, да се достигие она целина бића, она прекрасна хармонија, која се нризнаје као неоспорна врлина жене. Да се постигне ова цељ, предавачи треба да знају начине, да заинтересују ученице за предмете, које им нредају. Нико не сумња о том, да интерес ученика или ученице треба да буде главна унутрашња нокретачка снага у школи и да ће учитељ, који умедне изазвати тај интерес и одржати га, владати правим и неоцењивим средством, којим ће ноуздано ностићи успех. Али се интерес у гимназисте нобуђује т&чно одређеним целима, којима се хоће да постигне у извесној мери развитак његове мисаоне радности и оснажење његова карактера; а за ово је главни услов правилан однос предмета, које ученик учи, ка ступњу његове силе мишљења, — и тако је тај нвтерес стварни (засћћсћ). Зналац наставник н који уме избрати метод, наћи ће у том интересу средство, којим ће постићи успех. Да бн побудили интерес (вољу) к науци код девојчица, осим методичкп правилног

излагања садржине кога предмета, има још једно средство. Ако желимо да девојчица заволи и научи оно што учи, врло је потребно покренути у ње осећање за истину, добро, лепо, моралпо, свето. Њен интерес одредиће се тиме, како буде ова или она ствар утицала на њено осећање. У колпко ова или она ствар буде овлађивала њеним осећањем, у толико ће се у ње будити интерес к њој, пажња, мишљење и тежња. За то учитељ треба да уме побудити осеЛане за свој предмет, и то ће му поћи за руком само тако, ако у наставном материјалу буде истакнуто оно — што душу дира, то јест што има свезе с осећањем истине, добра и лепога. Где се то не може наћи, тамо се треба заиитати, вреди ли и је ли згодан дани материјал за женско обучавање. Са свим ће се наопако разумети ово мишљење ако се по њему закључи, да немачки педагози хоће да задрже у основи мишљење девојчица и да им једнострано изложе оно што уче, т. ј. само у колико се слаже с осећањем. На против, по речима поменутога директора Шорнштајиа, мишљење које развија, које регулује, дакле генетички мегод, потребно је тако исто девојчици као и дечаку ; али генеза њена интереса, која је у њену срцу, треба да обрати на се највише пажње. Радничко и занатско образовање избачено је из више женске школе. Шивење на машини, кројење рубља, узимање мере, вођење рачунских књига и т. д. то је оно, што је понајглавније у занатлијској школи; али у вишој женској школи не мора се то учити ни у ком случају. Ако се у неким школама и уче таки предмети, резултат ће свакојако бити слаб. А то не за то, што би се сматрало да су ти предмети некорисни за женско на против, тешко да ће се наћиједан Немац, који не би марио ако му се кћи не би разумевала у женском раду; али свему треба своје време и место. „Чему се одрасла девојка може научити за неколико месеци у занатлијској школи или код веште шваље, томе не мора учити виша женска школа, као место за опште женско образовање; при том ова школа нема за то потребних унутрашњих и спољашњих услова. У вишој женској школи треба да се пре-