Просветни гласник

ЖЕНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У НЕМАЧКОЈ

473

даје само оно, што одиста вреди да се учи, т. ј. оно што вреди за унутрашње образовање девојачко што се тиче разума, срца и воље; а од техничких знања треба да се учи само оно, што ће за будући домаћи живот бити као принрема за лакше вршење свакидашњих животних потреба и већу окретност у тако звапим женским радовима (Баттап). Што је досле речено о правду, избору научног материјада и методу предавања у вишим женским школама, јасно ноказује, да, ио мњењу немачких педагога, овешколе треба да буду поглавито васпитни просветни заводи. Впшој женској школи, вели директор Шорнштајн, васпитање је главни задатак, коме треба да сдужи и да помаже све остадо, што се у тој шкоди ради; јер жена треба да буде чувар наравствености и у том значају треба да види гдавно своје достојанство и у испуњавању тога значаја свети позив свој у иородицп и држави. И тако настава у вишој женској школи треба да иде за тим, да васпита вод ученида наравствени поглед на људски живот и да их тако упути, да могу сваки појав друштвеног и посебног живота и у опште сва дела људска одењивати усвојеним идеалним ногледом. Виша женска школа, по речима директора Најмана, треба непрестано да ради на томе, да наше кћери буду чврсте у побожности и чистоти; проникнуте истинитом љубављу к владару и отачаству, ка свему што је лепо и племенито, — једном речју, да буду благослов садашњему и своме будућем роду. За ово није доста да учениде науче неку количиеу Факата из закона божијег, историје и литературе, — за ово треба да се употребе сва морално-васпитна средства, која се имају како у наставеим предметима, тако и у самом личном саставу те школе. Узимајући на се такав задатак немачки педагози не мисле да треба уклонити васпитни утпцај родитељског дома, нарочвто што је немачка породица већином толико проникнута легалношћу, да школа може са свим рачунати, да ће је она потпомагати у њеним васпитним мерама. Наравно,ове мере не треба да буду као просте објаве Формално — дисциплинарних наређења ученицама и њиховим родитељима, нити треба да полиПГООВЕТНВ ГД40НИЕ

цпском строгошћу пазе на испуњење тих наређења. Главни нрпнципи, који су овде изложени о васпитању и учењу у вишим женским школама, вреде у свима немачким државама, осим Ваварске. Све више женске школе уређене према одлукама берлинске конФерепције 1873 год. и доциије, према искуству, врло мало нешто измењене у нојединостима наставнога нлана, добиле су од својих влада, осим Пруске, законску потврду својпх распореда недељних часова, наставних нланова за сваки предмет и у опште свега свога научно-васпитног и административног уређења. У исто време одређена су права академиски образованим учитељима. До 1886 године нруске градске више женске школе очекивале су, као неку особиту милост, не каква права или повластице чему су се мало нададе после декрета изданог 1883. године министром народне просвете тсе^еп Ке§е1ипд с!ег бгШсћеп иш! КгеЈб-8сћи1АиМсМ ићег <Ие ћбћегеп Ма<1сће11-8сћи1еп ес1. и по што је 29. Маја 1886 год. у пруском Аћ§еог(1пе1епћаи8-у уважена била петпција о иравима учитеља, који су положпли испит рго Гасииа1е ЛосенсИ — него само да им се законски потврди наставни илан и распоред часова, ге да се све прус.;е женске школе изједначе не само по задатку и цели, но, као и мушке гимназије, у свему, и да не може сваки нови директор чинитп по своме нахођењу радикалних промена и мењати сав облик школе. У Јулију 1886 год. министарство народне просвете разаслало је давно очекивани Когта1-1|ећгр1ап 1'иг ћбћеге ММсћеп-бсћи1еп. Еао прилог овој расирави додајемо тај занимљиви и важни докуменат; аовде ћемо само у крагко нешто о њему рећи. По нашем мишљему главни је недостатак овога наставнога плана то, што скраћује курс виших женских школа за 1 годину: у место 10 разреда, у тим школама има само 9; а међу тим је остао готово исти научни материјал. Тако се оно, што се по пређашњем плану учило за 270 часова не^ељно, мора да пређе сад са 240 часова; а осим тога скративши учење за 1 годину, по новом плану може ученица да сврши школу у 15 ао