Просветни гласник

ручни радови у

што додиије, то све већи и разволикији. Дете није у стању, да у ирво време толико покреће прсте, да између њих може држати предмете. Па није само то; оно изнајпре није свесно ни оног места на теду, које му се неким предметом додирне. Ако му ми метемо писаљку у руке, коју би оно могло обухватити својом руком, оно не само неће моћи, да ту писаљку обухватн и да је држи у својој руди, него неће знати, ни где му је тело додирнуто писаљком; оно ће осетити само један додир, а где је тај додир извршен, то оно неће знати. Дугим веџбањем и покретањем руке и прстију, опо оспособи сиоју руку, да може мале предмете у њој држати, и то само држати и ништа више. И најлакши предмет, који је најпростнје састављен, оно не уме да растави; јер пема још у руци оних покрета, који су за то нужнн. Веџбањем оно и ово постиже, али лаганим поступним веџбањем, као в у развнтку свију снојих чула и целога духа. Око више разликује, и рука прави разноврсније покрете. Уво разликује више тоноиа, и ручни су иокрети разноврснпји, него што су били онда, кад уво није могло ни да нримети какав глас. У колико се даље чула усавршавају, у колико се нише знање шири и дух развија, у толико исто и рука постаје окретнија и умешнија. Развитак, дакле, ручне умешности иде са свим уиоредо са развитком духа. Друкче не молге ни да буде. Дете је један организам, а његова рука само један део тога организма. Међу тим, све човекове снаге и способности и нису ништа друго, него онет једаи организам, у коме сваки део стоји у нераздвојној вези са свима остадима, и условљава развитак свију остадих. Дете се, дакде, органски развија; органски се развијају и све његове снаге и снособности. Рука и ручна умешност не могу правити никака изузетка од тога; јер онда би бида шунља Фраза оно органско развијање, илн још и нарадокса. Овим носдедњим ми смо у некодико одговорили и на друго питање: је дидуховни развитакзависан од ручне умешносги и окретности иди другим речима: да ди би се дете духовно исто онако развијало, као што се сада развија, кад би се тај развитак вршио без суделовања руке иди боље без ручне умешности ? Би дн дете — рецимо до онога

о сновној школи 475

доба, кад оно ступа у шкоду — добидоисто онолико појмова и нредстава о спољњем свету, о ириродним цредметима и појавима, о људским односима и онда, кад би његова ручна умешност остада до тога времена на оном ступњу савршенства, на коме је бида одмах посде рођења, кад оно није имадо у својој руци ни толико окретности, да може црсте прегибати? Би ли оно, без судедовања ручне умешности могдо добити онако трајне и верне представе о спољњем свету, као што их је добидо уз ирипомоћ руке? Би ли његова снага за посматрање, би ди мншљење такога детета могло бити као и код другога, које је нмало и руке, те се и њима помагадо при развијању свога духа и упознавању спољњег света ? Ви ли његове представе о саољњем свету, бн ли његови појмови били онаки исти, кад би оно све то добидо без судедовања руке, као што јесу, кад му рука помаже да то све стекне ? Као што рекосмо, и одговор на сва ова питања у некодико је дат оном напоменом о органском развитку свију снага и сиособности човекових, и цриродној свези и зависности свију тих снага и способностн међу собом у целом њиховом напредовању и усавршавању. Ади ово ће нам још јасније бити, а с тиме и одговор на сва иостављена питања, кад напоменемо само неколико речи о развитку детета у првим годинама, док је оно још у родитељској кући, и кад се сетимо онога начина и пута, којим дете иде у распознавању своје околине у првим годинама свога живота. Још у родитељској кући, пре него што иође у шкоду, дете је уиознало многе предмете и појаве, многе односе људске. Оно је до тога времена научило прве елементе из Физике, из математике, геограФије, геометрије, историје, рачуна и свију природних наука, и тиме је положило темељ за даље изучавање свију наноменутих и осталих предмета. На тој основи, коју је дете добидо у кући својих родитеља, ми зидамо и усавршавамо даље у школи. И та је основа увек чврста и трајна. Ако ми будемо мајстори, па да ночнемо баш на оном месту, до кога је свака од споменутих иаука развијена у родитељској кући ; ако умедиемо, дакле, наставити баш онде, где се дете налази у своме развитку, кад ступа ирвц пут нреко шкод60 *