Просветни гласник

476

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ ШКОЈИ

ског ирага — онда смо сигурни, да ће нам рад бити успешан. Основа за цео наш васпитни рад у школи, за дело дал>е усавршаван>е свију ученикових снага, положена је природном методом и прнродним средствима, и за то је та основа са свим сигурна да одржи и највећу зграду, коју ва њој подигнемо. То је онште иознати и неоспорни Факат. Запитајмо ми сад: како је дете дошло до тих првих представа у позвавању спољњега све та ; како је оно научило прве елементе из свију наука, које ми данас познајемо? Је ли само говором ? Или, да није и оно у првом своме сазнавању употребило само ону пасивну очигледност, па само оком посматрало предмете ? Или је можда оно упознало прве биљке и животиње, камење и друге предмете на тај начин, што му је мати о њима говорила и износила му иред очи, да их посматра ? Ни један од тих путева за себе, као ни сви скупа без једиог другог Фактора, не би никад били у стању, да даду детету верне, па ни трајне утиске и представе о спољњем свету. Да није дете својом руком узело онај лист, стабљику, гранчицу или плод од биљке ; да није оно својом сопственом руком издизало неке предмете, преносило их с места, котрљало и бацало, дизало и усирављало, никад и нигде опо не би било у стању, да добнје веран утисак, верну иредставу, тачан појам о тежини и другим индивидуалним и опнггим особннама природних иредмета. Да дете није узело у своје руке један листић од каке биљке, да оно није гај листић оииаало, аритисло и расцеиило, оно би са свим друкчиуу иредставу о њему имало — та представа не би била верна. Лист у глави такога детета, био би са свим друкчији, него што јесте у ствари, или правилније у нашим очима. Исто је тако и у погледу свију осталих представа о спољњим предмегима. Сетимо се само како детеупозна једну алатку и њене особине. Јели оно дознало да је дрво мекше него гвожђе, него секира, брадва илв еож, само гледањем ? Ни ту без својих руку оно никад не би добпло верну представу. Јест, оно би и без суделовања својих руку могло то дознати, али у томе случају његово гвожђе, његово дрво било би са свим нешто друго него наше; јер оно не би дознало оавне особине тих предмета.

Па каку би представу дете нмало о једној животињи, рецимо о овци, кад би оно ту нредставу добило без суделовања руке? Или, рецимо, детз зна, да је лист мекши од коре, кора мекша од дрвета ; да гвожђе даје јаснији звук него дрво; да је сирово дрво влажније него суво ; да су крпла у лептира мекша него у јеленка; да је зелена стабљика од пшенице, овса, јечма и т. д. мекша и сочнија него зрела ; да је једно парче камена тврђе него и зрела стабљика од тих биљака ; да маховина на дрвету није тако чврсто прирасла за кору дрвета, и не стоји на њој тако чврсто, као што стоји и најмања травчица, која је из земље израсла — узмимо све то и посмотримо, како је дете дошло до тих иојмова. Да није оно све то имало у својој руци, и да није и рука помагала образовању свију тих иојмова, онда би сви они били погрешни. Мишљење, расуци, закључци, све би то без суделовања руке било друкчије. Једном речи : цео духовни развитак , без суделовањи ручне умешности, био би друкчији, и иео сиолни свет, сви иредмети и иојави би били у очима нашим са свим нешто друго , да се ми нисмо служили руком и њеном умешпошћу при познавању свега тога. Нико не би био у стању, да ме тако верно и тако олако ноучи о оном бујном току сокова у биљкама, кад наступи топло време у пролеће, као што ме је поучила једна мала чобанска сикирица и моја рука, којом сам нрвн пут засекао једно кленово дрво (Асег сатрез1:ге), да би добио његов сок (у Мајдану зову буза) да пијем. Ни једно ми предавање из Ботанике није било тако јасно, па могу казати и тако корисно, као оно вите, самоучко, (јер ми га није дала школа) кад сам дељао са жегиље кору, и од ње правио мастило, којим сам писао прописе у основној школи. Све Ботанвке на свету не би биле у стању, да ми даду јасног појма о тврдоћи и жилавости разних врсти дрвета, да нисам ја то својом руком много нута нробао ломећи и дељајући разне врста дрвећа. Ми чисто и не знамо — јер нас књига занесе, иа не мислимо како смо дошли до основног иознавања света — колико учи онај дечко, што с бритвом у руци прави клисилидеље какав штапић од лесковос, дреновог пли другог каког дрвета. Нама све изгледа, као