Просветни гласник

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

477

да је довољно бацити поглед на један предмет, или само га очима неко време посматратн, иа смо онда и тачну представ} о њему добили. Док, међу тим, тако упознавајући спољни свет, он би морао са свим друкче изгдедати у нашим очима, у нашем мозгу, него што је данас. Наша представа о дрвету, о животињи, о минералима и свима људским односима и природним нојавима, била би са свим друкчија, него што је данас, да смо ми све то упознавали само оном очигледношбу, која се само на око ослања. За то се и дете у своме развитку и упозпавању спољњега света, не ослања само на око, не ограничава се само на оно посматрање, које се оком може чинити, него узима у помоћ и своју руку. И рука га, доиста, поучи, ако не више, а оно сигурно колико и око ; јер без помоћи руке, човек би имао савршено лажну иредставу о целом свету. Слепац као да нознаје боље улогу руке и ручне умешности за цео духовни развитак човека. Кад је Француски философ Дидеро, запитао једног слепца, који је дошао до нриличног знања само помоћу својих руку и прстију, да ли би се он радовао, кад би добио вид, слепац му одговори : „кад ме радозналост не би гонила, ја бих много више волео да добијем дуже руке; јер оне би ме боље поучпае о месецу и свему што сп на њему збива, него вас сви ваши тедескопи". А кад су пријатељи чувеног слеиог нрофесора Саундерсона, јавили овоме, да му је жена ро-

дила ћерку са здравим очима, он одговори: л ко зна, да ли ће очи њој моћи да номогну, да она буде и паметнија, него што би била без њих". Овако је рекао слепац, који је без вида, (јер је осдепио у првим годинама) само аомоЛу своје руке, прстпју и мозга изучио цеду математику и многе друге науке, и то у такој опширностн и потпуности, да је могао да заузме проФесорску катедру на универзитету у Камбриџу, тде је дуго време са највећим уснехом држао предавања. Замислимо једно дете које је рођено без руку, иди неки анормални развитак код детета, кад се све његове снаге развијају и усавршавају, а његова ручна умешност остаје на оном стунњу, на коме је првог дана по рођењу, и заиитајмо се, би ли тако дете бидо у стању, да постигне оно, што је постигао Саундерсон и многи други слеици, који су ослеии1и још у првим годииама свога живота, и које је рука требала о свему да аоучи. Илн још бољс, замисдимо да се дете развиЈа у родитељској кући, докле год не пође у школу, онако исто као доцније у школн : мати му само говори и даје му придике да види више сдике од истинскнх нредмета, него саме предмеге, а не даје му никад придике, да оно својом руком узме какав предмет, да га огшиа, преради склоии и раствори, па заиитајмо се, шта бисмо ми могли ночети у шкоди с таким дететом и какво би његово знање било, кад бисмо и ми тако, без суделовања руке нродужили његов развнтак.

(Насгавиће се) ► 4

НАУКА 0 БШБНОМ ТКАЊУ (Наставак)

Ио начину ностајања и обдику раздикују се две врсте мдечних цеви : члановите и нечдановите. а) Члановите млечне цеви имају С1сћогасеае, Раратегасеае, Сашрапи1асеае, ЕоћеИасеае, АгохЈеае, Сопуо1\'и1асеае и др. Постају врдо рано. још у ембриу и ембрионадном ткању вегетационе купе, из реда дугуљастих ћелица, које се још тада одликују особитим

својим садржајем, и то на тај начин, што се попречни тинови аотпуно, ређе нак неиотпуно (СћеШошит, само један део) ресорбују, те тако постаје права цев (и у последњем случају на њој се могу разликовати поједини чланови). У мало сдучајева млечие су цеви просте иди врло мадо гранате (СћеМошит, Миза); већином се јако гранају, терајући бочне израштаје, који се утурују између еле-