Просветни гласник

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

мевата суседннх ткања, где се од чести заднивено свршавају, а од чести се додирују с израштајима суседних млечних цевн или непосредно са самим млечним цевима, нри чему се тинови ресорбују. На тај начин ностаје мрежасти еистем цеви, које опште међу собом, и то како у основном ткању тако и у врвчаном и то нли у Флоему (Сашрапи1асеае, Сасћогасеае, ЕоћеНасеае) или у ксидему (Рарауасеае) васкуларних сноиића. б) Нечлановите млечне цеви или млечне ћелице имају ЕирћогМасеае, ТМсасеае, Аросупеае, Аас1ер]ас1еае. Одликује се тиме, што не граде никакве мрежасте анаетомозе, већ се њихове често врло многе гране свршавају без изласка. 0 њиховом постанку не зна се још нвшта насигурно. IIо најновијем тврђењу Дебарија, оне не постају сливавем ћелица, већ се њихови иочеци налазе још у ембрну као ноједине ћелице, које се дул>е у цилиндричне мехуриће и својим крајевима, који ненрестапо расту, нродиру између суседних ћелица у котилодоне, у коренак као и у вегетациону тачку стабла ; са растењем поменутнх органа непрестано расту и гранају се са гранањем органа, који ностају из вегетационих тачака, тако да, кад биљка израсте, цео сисгем нечлановитих млечних цеви састоји се из малог броја врло дугачких меурова, који су у чочетку биле нросте ћелице. Кад би се на ма који начин успело, да се сва остала ткања из биљног организма одвоје и удале, онда би се целокунан нзглед биљке одржао у облику финих конаца, којн би иредстављали гране ирвобитних млечних ћелица, онако исто као што инјецирани систем крвних судова каквог кичмењака иоказује целокупну организацију његову, и ако су се уклонила сва остала ткања. — Још није решено, да ли су они млечни судови, који се налазе у секундарној лици (која ностаје из камбијума) само гране нрвобитних ћелица, које се утурују у нове лигеине слојеве, или ту изнова ностају. По мишлењу Дебарија нечлановите млечне цеви не би припадале ћеличним Фузијама, већ би биле само нросте ћелнце, које се растењем тако увећавају, да достижу дужину целе бнљке, изгубив своју нрвобитну ћеличну природу и иреобративши се у Један с ;:стем судова.

Као члановите тако и нечлановите млечне цеви могу слати гране од коре попреко кроз васкуларне снопиће и секундарно дрво чак у срж и овде се гранати, парочито у спољњем делу сржи. Докле се ситније гране обе врсте млечних цеви у органима утуруЈу између најразличитнјвх ткања, дотле главна стабла ових цеви прате васкуларне снониће, а нарочито леже близу ситастих цеви, или их и заступају (Рарауег Кћоеаз, СћеН(1општ, 61аис1ит 1и1;еит). Нре него што би нрешли на четврту и последњу врсту ћеличних Фузија, да кажемо што и о физиолошком значају поменутихтрију врста ћеличних Фузија. Све оне служе размени материја и то на тај начин, што ге ова размена између удаљених органа олакшава и убрзава кроз њихове цеви. Норед других физиолошких разлога за то говори и правац ових цеви (нарочито уздужан), уследкогаеу различни биљни органи у међусобној вези. Ово важи нарочито за ситасте цеви, које служе нарочито за пренос беланчевина (а ове тешко ДИФундују) а поред тога н угљених хидрата. Исто важи и за млечне судове, у колико садрже у себи беланчевинске материје, масти и угљене хидрате. Најпосле, трахеје представљају ваздушне каналеу дрвету и ту замењују ваздушне интерцелуларе сочног наренхима. 4- Жљезде. Речју жљезда означавају се не само ноЈедине ћелице са нарочитим садржајем, већ а извесни спољнн органи (н. пр. нектарије и колетери). Међу тим једноћеличне жљезде не треба нодводити под нојам жљезда, јер би онда са свим доследно нод исти иојам морали подвести и литоцисте 1 ) и уљане ћелице- Најбоље је нод речи Ј ) Често се у средини каквог ткања, састављеног из безбројно много једноликих ћелица, налазе поЈедине ћедице, које се ведачином, грађом иди својим садржајем битно разликују од околних ћелица. Такве ћелице Сахс је назвао а идкодласти» . Има их три разне вроте : а). Могу садржавати велике кристалне друзе или игличаоте крисгале СраФиде) обично здружене у снониће, или најпосле цистолите. Такви идиобласти називају се литоциети. — Или идиоблаоти могу бити једнаког облпка са околним ћелћцама. само да се разликују другојачијим садржајем н. пр. обојеним ћеличним соком (док околне ћелице