Просветни гласник

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

479

жљезда разумевати једну од остале околпне јасно ограничену групу ћелица, које ресорпцијом својих зидова образују дупљу испуњену секретима (понајвише етеричним уљем); та дупља обично је оикољена нарочитим слојеввма ткања. Тиме су из исшга иојма искључени извесни веома сродни облици ткања (нектарије и колетери), којисемогу пазвати жљездолики органи за разлику од правих жљезда (у горњем смислу). Праве звеаде не служе као поменуте три врсте ћеличних Фузија за пренос материја, похито су то округласти биљни. делови, који се налазе ма нојединим местима у биљном телу, те по томе не могу ни да доводе у у везу разне биљне регионе. Осим тога, материје, које се нагомилавају у жљездама, не употребљавају ее при растењу биљних делова.

имају безбојаи ћелични сок) или етеричним уљем, омолом, гумом. У овом последњем случају називају се аросте (једноћеличне) жљезде. Просте као и сложене жл>езде могу се по своме положају разликоватм на унутрашље и спољашње. Спол>ашње просте жљезде налазе се у покожици стабла {^усћпш У18саг1а, 8Пепе петогаНз итд.) између појединих епидермних Нелица, испуњене су лепљивом масом, која се увећааа, ге услед тога ћелпчна опна прсне, а маса изађе на површину органа у већој пли мањој количпни. Унутрашње просте жљезде веома су распрострањене. Овде спадају камфорне жљезде у лишћу од Сатрћога оШсЈпагит, и налазе се растурене по мезоФилу и кори у облику поЈедипих већих ћелица; даље жљезде у ризолу копигњака и т. д. б). У свпма побројаним случајевима ћелична опна јесте ганка. Но у другим случајевпма она може тако јако да задебља, да од ћеличног лумена заостане само један узан канал или мала централпа дупља. На тако задебљалој ћеличној опни распознају се поједини слојеви и порни канали; она је већипом чврста, Такве ћелице називају се склеренхимске. Ако нису изоловане, већ се налазе у грунама или слојевима , онда образују ткање, названо склеренхим. в). Трећа група идиобласта одликује се не само својим ће.шчним садржајем и струкгуром својих мембрана, већ поглавиго знатном величином и јаким ■уздужним растењем и гранањ.ем. Такве ћелице Сахс је пазвао „трихобласти.". У трихобласте дошле би као најраспростран.ецији и најважнији пдиобластн млечне ће.шце (нечлановите млечне цевп). Докле су код свију других трихобласта мембрапе јако задебљале, тако да је ћелични садржај сведен на пцпјшит иш га је са свнм и нестало, те је замењен ваздухом, дотле су мембране млечних ћелица танке н гипке.

Праве жљезде налазе се особито много у онлодници поморанаџа и лимунова. Велике су и садрже много егеричног цитронског уља, које се великим притисаом може исцедити. Постају првобитно из једне једине ћелице, која се ностепено дели у свииа правцима, тако да иостане многоћелична група округластог облика. Поједине ћелице одлпкују се мутном круинозрнастом протоилазмом. Доцнпје се танки ћелични зидови растварају иочев од средине ћеличне груне па идући крајевпма. Натај начин ностаје округла дупља, која је од чести испуњена водњиковом течношћу, а од чести капљицама етеричног уља или балсама. Слојеви ткања, који опкољавају ову дупљу, чврсто су збивени међу собом, те образују као неку врсту зида без интерцелулара. Сличне жљезде налазе се у лишћу код Нурепсит, Бк^атпиз, Ки1а, Сго831ртт, 1/у81тасћ1а, многих Баћ1а1-а и Муг^асе а и т. д. Л.исне жљезде у В1с1атпи8 Ггах1пе11а ностају, но Каи1ег-у, само од две ћелаце, од којих једна припада младом еиидерму, друга најближем паренхиматичном слоју. Ечидермна ћелица даје даљом деобом два елоја : спољни образује продужење енидерма, а уиутрашњи улази у састав жљезде, али глнвна маса жљезданог ткања иостаје из оне друге (паренхпм.) ћелице. — На цветним нетељкама, нриперцнма и чашиним листићима исте биљке насађене су жљезде јајасгог облика. које на темену свом имају по једну просгу длаку. Те жљезде, по Каи1;ег-у, иостају из једне ћелице младог епидерма, која се најпре управним, за тим тангенцијалним тиновима дели , те ■гако постају два слоја, од којих спољашњи нредставља нродужење епидерма, а унутрашњи даљом деобом образујс жљездано ткање. На сличан начин постају гумне жљезде болесних шљива (нлод), где мека лика васкуларних снопића, који се ировлаче кроз плодове месо, ресорпцијом својих мембрана образује једну дупљу, испуњену гумом која излази на ноље у облику капљида. — Слично ностају и гумне жљезде у липа. Оне у развијеном стању иредстављају дупље у паренхиму коре и сржи, али се налазе у много већем броју на пупољковим љуспицама и залисцима. У почетку, на месту те дупље, види се група ћелица са танким мембранама