Просветни гласник

Н А У Ч II А

X Р О Н И К А

н венскога система, ге с тога наравно она внше добнја кр!Ш. Била много јаче бију на десној ноли него ли на левој. Иа н сама крв на десној страни обиднија јс појединим састојцима (на пр. шећером артерска, а уретом венска) него ли на левој. Из овога распоређаја крвне сисгеме дако се објашњава онај занажени нојав на војницима. Очевидно је десна стуана издржљцвија на зими с тога , што је тондота , као резултат храњења и крвотока, већа надесној него ди на девој страни. Како крвоток, тако су исто и све врсте дучења обидније на десној страни него ди на девој. Десна дојка мајчпна дучи више мдека, и обиднијег нитатеднвм материјама. Бдизне је напредније које сиса десну дојку, на с тога ономе, које је кржљавије, обично се даје десна дојка. И тежином је десна страна одвојида од деве, и знатно је тежа. Новршина десне поде груди већа је од леве. Десна пода жедуда и кардице развијенија је него ди лева. Кости десне поле теже су и богатије минералним састојцима него ди деве. Песнаца и прсти деснпце већи су него ли шуваке. Мишићн десне стране тако су нсто јачи него ди леве. Тако стезање и удар десном руком много је јачи аего ди девом, и то за читаву трећину. Гимнастика, која баш иде на то, да обе стране нодједнако развије, не само што не може да их изједначи, већ још јаче развија десну, него што се она развије и без гимнастике. Разлика ова ностоји и међу десном и левом ногом. Десном ногом обично ћушкамо дрво иди камен, гурнемо врата , полазимо на кола итд. У многих је шта внше десна нога дужа од леве. С тога често лева иогавица од нанталона додирује до земље, ^шше се укаља и ио дну исквари. С тога и кројачи узимају меру обично на десној нози, десној руци и плећу десноме. Са чудима је то исто што и са већ поменутим деловима. Десним оком нишанимо, њиме гледамо на онтичке инструменте: на монокд, на микроскоп, на тедескоп. А да се њиме и иначе јаче види, показују они многи примери, мало више побројани. Физиодошке разлике међу десном и девом страном ноказују одговарајуће раздике

и у натолошким појавама. Десна страна лакше ноддеже болестима запаљења, подагре (костобоља) итд а деву страну онет чешће и јаче споиадају бодести које долазе од недостатака храпе на пр. анемнја, јектика, жутнца итд. Чак и при рођењу осећају се раздике. Дете се не рађа нодједнако развијених руку као што се обично мисли. Оно је свагда иајнре шувакдија, на истом доциије ностаје десна. Треба само који пут походити васнитне заводе где су деца до три године, на ће се човек одмах уверитн. А није тешко ни то запазити , како испрва понајмања деца свашта почињу пре девом руком па после десном. Старија деца труде се, да постану десне, али дако се може опазити, како и после многих напора још за дуго остају шувакдије. Бећнна почиње ходити, дизатн н ирекорачавати девом ногом, кад седи нретура деву ногу преко деспе. А како се живцц укрштају, ародазећи у мозгове подутине (хемисФере) и како се живцц десне иодутине мозгове свршују у девоЈ полутнни, а живци лзве у десној нодутини — то наравно десна нолутина мозгова у деце мора бити јача од деве. 11а заиста је ово и потврђено што се тежине тиче ; десна је пода дечијег мозга тежа од деве, шго је код људи обратно. Оиа номенута раздика у тежини костура руку човечијих код деце не постоји; при рођењу је тежина костура обеју руку готово једнака. [Јретиоставља се, да је ово развиће деве стране код деце атавистичког аорекла , т. ј. морадн су наши давни претци имати обрнуто: јаче развијену леву страиу иего ди десну, те би но томе овај сдучај код деце унраво био атавизам предака. А имамо некоднке чињенице које нам аотврђују ову ноставку. 11о урутци (алатка) може се дако погодити, којом Је руком радин држао, те према томе дако је нознати,је ди радин био шувакдаја иди десна- Е данас се надазе многе збирке разноврснпх људскнх адата. По тим збиркама јасно се види, да су све камене урутке из каменога доба иди све подешаване за обе руке, или их је већина за леву руку. Ирема томе у скоро минудим временима бидо је шувакдија колико и десни, а у још старијим временима бидо их је много више, те према томе, ко зна да нису први људи сви били