Просветни гласник

492

ним учини, и ма да овако постунање додази отуда, што школа излази из својнх одређених јој дименсија, тиме му се ипак повода не даје, нити се оно може тиме правдати, као што високо цен>епи примери томе са свим противног рада доказују". ') На другом једном месгу и у истоме распису министар сномиње нераздожне захтеве, са којима се често иред ђаке излази, спомињемногобројна нискарања, којнма се гдеди да се ђаку по могућности од сваке речи створи новод за размишљање, и тим гомидањем тешкоћа одузима поуздање у раду, и радост коју собом успех доноси , па том придиком долази такође на иисмене задатке у шкоди овим речима *. „Ако се ири томе екстемпорисани ученички радови у овом правцу узму за меридо цедокуиног о њима суда, онда је разумљиво, што овака настава

ма да Је основана на научним студшама, које иризнања заслужују, и методском раздогу, ииак за ученике може осетаа терет постати*. ') Тодико о томе да ли је нужно или није да наставник при оцењивању својеђакепознаје. и да ли је у опште добро да се судбина ђачка решава по некаквом мехаиичком правилу (као што је на нр. механичко правило да 2 и 3 морају дати увек оцену 2), а сада да пређем даље. У својим „донунама и објашњењима" г. Ј. Миодраговић излази те чоново тврди, да су гшсмени задаци у шкоди — ех1;етрога1Ја — нека врста гимнастике, нека врста вежбања „у склапању реченица, у мишљењу, тесању логике, савлађивању материје у уму и писменој техеици« — као што велн г. Ј. Миодраговпћ. 1в се)

НАУЧНА ХРОНИКА

Десна и лева страна тела човечијег. Ако пазиш запазићеш, да многи покретн човекови, некако одвољно , почињу и иду на десно. Кад се људи сдободно крећу у сали, махом ће иоћи на десно ; кад се нењу уз двојне стененице, држаће се махом десних; на шеталиштима и трогоарима махом скрећу десним стазама ако ту већ није особнта узрока, који ће пут ма чиме нречити. Кад се се човек осврне, то чини најчешће на десну страиу. А кад носматра, то више гледа десним оком него ли левим. Тим се само могу објаснити многа проматрања, обичајем утврђена. На пр. у музејима и разним изложбама почиње се разгледање с десна ; вештаци при излозима намештају своје најглавније сдике с десне стране гледаоцима; сејач сеје шеницу десном руком итд. А одличија којима се људи ките. нришивају се с деве стране, како би била гледаоцу с десне ; с тога женскиње, а и мушкиње, обично носи наките на левој страни. ') Бг. 1 ј . \УЈе8е, УегогЈпип^еп ипЈ Оеке1ге (иг (Не ћоиегеи 8сћи1еп 111 Ргеиавеп.

Ну ево једног примера дубљег значаја. У Француско-пруском рату (1870-71) заназио је један декар (Каетан Делоне), како } војника, иромрзлих ногу, леви су нрсти свагда јаче страдали пего ли десни и ако су обе ноге биде у са свим једнаким приликама. Морало се закључити, да десна нога, ца наравно и цела десна страна тела, јаче су на зими него ди лева. Овај је иојав и нодстакао на дубља нроматрања ове врсте. Појаве ове врсте од скора су ностале научно нптање, које је нривукдо иажњу читавог реда првих научара светских. Данас је већ по овоме питању прикунљеио пуно лепих објашњења. Ну разматрања нису остала само при саољашњим иојавама, него су захватила и дубље ; она су се расирострда на цедокунни скдои теда, на све органе и њине радње, па од свега тога ево овде пекодпких резултата. Све радње храњења јаче су развијене на десној половини тела људског него лн на левој. На десну ноду пада више арте*рскога ') Вг. I,. \Ујезе, УегогЈпип^еи е4с.