Просветни гласник

491

Овако исто поступање брани г. Ј. МнодрагомЛ и препоручује га нашим школама , оа брани данаиши механизам у оденама, а што се тиче могућне ненравде, он нас теши од прилике овако : ако се случајно деси „да је неко с позитивннм внањем добно негатипиу оцену", ви му само реците : други нут баш н ако добвјеш рђаве оцене, нећеш понављати. Разумеш ди ! И разуме се ђак ће као и онај сељак у наведеној приноветци отићи хвалећи Вога што му је дао тако иаметна и мудра и тако нраведпа учитеља. То лп се зове „данашњи ступањ научне педагогије" !... На част му таква педагогија. Нигде механпзам у наставп није дозвољен ни у самом давању оцена. Са људским створовима не сме се постуиати као с мртвим стварима. Никакној случајности не сме бити остављено, ко прелази, а ко остаје да понавља, ко је добар, а ко ди је слаб. Те ствари морају се оставити наставницима, њиховој савести и њиховој увиђавности. То вреди за превођење ученика у старије разреде, то исто вреди и за давање месечиих оцена. Ни чнм се тако деци воља за науку не убија, као ненажњом у давању оцена још у ночетку школске године. А наЈгоре бива онда, ако се те оцене буду давале на основу писмених задатака, а не на основу свестраног познавања нојединих ђака п њиховог рада. Ја сам у својим пређашњим чланцима о писменим задацима разложио, како једанас у нас са тим оценама, ') а у једном нарочитом чланку пзложио сам и своје назоре о томе, како бп се ти недостаци моглп уклонити а ). Своје разлоге о томе ја овде нећу поново излагати, али не могу нропустити да у прилог својем мишљењу о тим оценама не '•номенем овде н оно мишљење, које је о томе нитању у школама образована света створено. У нређашњем своме чланку 3 ) о писменим задацима у школи, ја сам напоменуо, како је у реалкама и гимнасијама краљевине Саксоније изреком забрањено, да се оцене из писмених задатака, не смеју узимати као главна основа за превођење из разреда у ') (сПросвет. Глаоник" за 1887 год. г ) вПроовет. Гласник" за 1886 год. ,! ) Просв. Гласпик" за 1887 год.

разред. Алп том приликом заборавио сам споменути и другу једну забрану у закону за исте гимнасије н реалке, забрану која са нитањем о превођењу ђака у старије разреде стоји у најтешњој свези. Та забрана гласп овако : „нарочито се напомпње, да се нри оцењивању статистички принцип не истиче беспутно". Овим се, дакле, не допушта оно, што ја и сам тражим да се у нас укнне — забрањује се рачунање са бројним оценама но начпну, којим се статистичари служе. ') У ирилог својему мишљењу о данашњнм оценама из писменпх задатака да наведем још нешто. Г. Ј. Миодраговић јамачно оснивајући се на своју »научну иедагогију" непрестано доказује, како је нрп давању оцена из писмених задатака сасвим неиотребно оно што ја тражим, а то је да наставннк сваког свога ђака нозиаје, н да према томе данашње оцењивање из нисмених задатака има и свога онравдања, Да би се и овде видело, на којој висини са својом „научном педагогијом" стоји г. Ј. Миодраговић нека ми се дозволи да наведем речи из расниса ируског минпстарства просвете, расписа, којим су 1882 годане спроведени наставни (ревиднсани) планови за њихове више (средње) школе. У томе распису министар напомиње јаку навалу ђака у средње школе, многобројност ђака у појединнм разредима, и штете које огуда долазе, па између осталога долази и на оцене нз писмених задатака овим речима: „Цела школа долази у опасност", да добије изглед великог града, и то због тога, што наставник и ђак један поред другог скоро као непознати пролазе, а личзо учешће паставника у судбини ученика снада на најмању меру. Суд о сваком ученику ствара се сабирањеи појединих оцена, нарочито оцена из нисмених задатака у школи без животворног нризнања успевајућег труда и без надахнутог добром жељом обадравања озбиљне, али још неуспеле вредноће. Насгавначке колегије ваља да имају увек нред очима, да такво само спољашње вршење но311 ва, не само што потире морални утицај наставе, него и ученику рад омрази и досад') Бав пеие8аећ818Сће Кеа18сћи1-Ке§и1а{1У, 1884, 62*