Просветни гласник

16

вање узети појединце, сами за себе, губе прави васиитни значај. Тек узети заједно чине целину у васпитању. Певање само но себи нити може створити каквог моралног човека, нити оно опет може бити, по самој својој природи, без утидаја на развитак моралних осећања. Само, дакле, у дру.штву са осталим наставним иредметима, невање има непобнтну вредпост нри васпитању. И само погрешно разумевање овога насгавнога средства и могло је развити сумњу код многих школских радника о моћи његовој. Васнитни значај иевања ноглавито се очитује у неносредном дејству на срце дечије, на умекптавање, облагорођавање и узвишавање њихових осећања. Веомагреше наши наставници, који овај нредмет занемарују, и часове певања узимљу за остале предмете бојећи се, да сувишни материјал (који у самој ствари и јесте), из других важнијих предмета, неће моћи савладати. Велим греше, јер прво, оним једним (или 2) часом одређеним за невање, ниигга стварно не могу ностићи из осталих важнијих предмета, пего се све више обмањују у успеху, и друго, што неаевањем отежавају и саму наставу тих важпнјих нредмета, те тиме сами себн стварају и нехотице веће тешкоће. Многима ће се ово учинити чудновато, али тако је. Певање је природна нотреба човечија, а парочито детета. И оно пева, оно хоће да нева, оно мора да нева. Забрањивањем или неневањем у школи, ви му угушујете једиу његову нриродпу потребу, н омо тиме губи вољу и на оно, што ви у пшоли зовете важпије, а што оно још пе увиђа. Еакве, нак, последице бивају кад ђак почне губити вољу ка науци, то је познато. Ну оно и онет хоће и мора да пева. И кад га ви у школн не научите иевању, опо Ке паучнтн на улпцн, певаће како зиа, иеваће оло што осећа, угледаће

се на друге, учиће од шегрта, беспосличара и других честих носетилаца улица. И место школског васпитања иехотице наступа сокачко, а последице таквог васпитања свима су знане. И тако, једном нашом непажњом, једном нашом несмотреношћу и сувишним журењем са осталим наставним нредметима, ми не само не ноиравимо и згодно не унотребимо готовину, коју нам је ђак јонт од куће донео, него још упропасгимо, и од могућих мирних, послушних и приљежних ученика, ми и нехотице направимо немирне, раскалашне и распуштене, а тиме себи створимо недогледне тешкоће у раду. На кратко, ако наставник лгели имати успеха у школи, аво жели имати дисциилине, ако жели да свој рад у школи учини трајашним код ученика, онда нека пева увек : нека пева и онда, кад је нерасиоложен, и онда, кад је весео, нека иева нре школе и носле школе, иека пева између часова и за време одмора, иека нева увек, свагда, сваки час, кад год ночне и кад год сврши иосао. И то ће му баш највише прииомоћи, да, са што мање муке и напрезања, што боље и темељптије савлада онај доиста веома опшнран материјал из осталих уџбених предмета. Ну моћ ц дејство певања у моралпом ногледу ие зауставља се само иа учепицима. Оно се посредно шири и на породицу, друштво и народ, те тиме ие само оно добпја већу важност као наставпи предмет, пего се и сама школа све више мили народу, кад он њено дејство и на самом себи осећа. 1 ) Колико у опште песма има дејства па душу и осећање човечије пајбоље се види из ових речи неспивових : „Где ј- бола, где је јада, — Несма блажи; ') Шко.шшл и'ћош! од II. X. Веселва и Е. К. Адвбрсхта. С. ПетсрбурП). 1879. XIII.