Просветни гласник

рално и сстетпчко образовање друштва ц народа. Ето то су ти велики ресултати, који непосредно доказују како моћно васпитно средство нредставља правилно учење певања у Н1КОЛИ. Ну ми обнчпо рачунамо на трепутне добити и ресултате, и, гледећи ове велике добити од невања, у иама се одмах порађа сумња : да ли оно збиља може ма шта од овога дати ? Ово оволико сумњичење јесте природиа последица непознавања овога нредмета. Мц много и врло често говоримо о рђавом нашем домаћем и школском васпитању и • о начинима за побољшање њихово, а међу тим безразложно занемарујемо једно од најмоћнијих средстава облагорођавања и моралног васпитања деце, које нам нружа данашњн програм о осн. школама. Нема сумње, да има још много и много штетних утицаја са стране, који омећу цравилни ток моралног васпитања а који пе зависе ни од школе ни од наставника, и с којима је певање само, можда, врло слабо да се бори. Али зато оно не захтева никаквих особитих тешкоћа нити издатака, те да се оно занемарује, заваравајући се неким обимним, неостварљивим цељима, које чекају некудалеку будућност. У Германији и Швајцарској невањеје увршћено као обавезни наставни нредмет упоредо са осталим уџбеним предметима 1 ), а вод нас је увршћено више као из моде, јер на њ нико и не полаже какву важност. II. Историсви развитак наставе певања. Невање, као нредмет или средство васпитања, први пут налазимо у Грка. Они су неговали певање као неку осо') Школбннл пђсни. Н. X. Вебедва и Е. К. Алббрехта. С. ПетербургЋ 1 879. XIII.

биту моћ, која утиче на душу и вољу, те их разблажује, разведрава, бистри и храбри. У Шпарти су училн децу да у збору певају народне песме, у којима су се славили јунаци, који с.у нали за отаџбину, а ружили страшљивице и издајице, задахњујући их тиме отачаствољубљем и јунаштвом. У Атини, пак, као месту где је укус за лепе уметпости био много развијенији, песме су неговали као једно од најважлијих васпитних средстава. 1 ) Римљани, као скроз практични, који су неговали само оно нгто је корисно, нису тако нолагали важност на певање. Шта више, било их је и таквих, као Катоп. који су отворено устајали против певања. 2 ) Ну доцпије, мало но мало, уђе и код њих певање у ред наставних предмета. У хрншћанским школама певање је било увек, поред религије, једаи од најважнијих нредмета. Ну, у исто време, оно се све до Песталоција ограничавало само на црквено певање, а световно се сматрало као неприлично за школе. Ово се нотпупо објашњује тиме, што је основна школа у Западној Евроии постала у времену реФормације, у XVI веку, као установа иротестанске цркве у цељи : ширења нужног религпског знања и читања Св. Писма. И са свим појмљиво, да је и црквено невање, као једипо које се унотребљава при богослужењу, морало бити увршћено у ред школских наставних предмета. Доцније пак, кад је Хенрих Песталоције својим педагошким списима и својим нрактичним педагошким радом изнео и показао са свим нови задатак основне школе — ширити у народу основно оаштв образовање или свестрано развиће ') Методика Д-ра Ф. Дитеса стр. 269. *) Историја Педагогике од М. Ђ. Мидићевића. 1871 год. стр. 51.