Просветни гласник

ПЕВАЊЕ У ОСНОВНоЈ ШКОЛИ

телесних и духовних сила и иодобности [ човека — онда је и певање изгубило у народиој шеоли свој искључно црквени карактер и признато, заједио са религијом, очигледном наставом, читањем, ннсањем, рачуном и т. д., као неопходии општеобразовни предмет, који највише утиче на морално развиће деце, а не само као предмет у служби религије. И тако, у почетку овога столећа, буду отворена школска врата и световном певању, где га ми први пут налазимо као школски паставни предмет у швајцареким народним школама, где се је већ давно био утврдио основни Песталоцијев принцип ааштег образовања. Већ године 1810 појављује се у Цириху «Упуство ка обучавању певања по начелима Песталоцијевим," које су написали Негели и Пфајфлер. 1 ) Из Швајцарске се учење световног певања брзо раптирило и но германским народним школама, где је такође било нризнато као неопходни оиштеобразовни предмет и као једно од најбољих васаитних средстава, којима може расаолагати школа за аравилно наравствено развиКе ученика. Ј ) Године 1816, дакле на шест година после појаве Негеловог и Пфајфлеровог упутства, пруски министар народне - просвете, Фон-Алтенштајп, коме Пруска има да благодари за уређење целе своје школске системе, обратио се свима краљевским нровинцијалним школскпм управама са једним циркуларом, из кога важнија места саопштавамо овде но Н. X. Весељу и Е. К. Албрехту. 3 ) „Нашој школи — вели Фон -Алтенштајн у томе своме циркулару — чине праведан прекор у томе, да оне само ') Вје Оевап^ћЈМип^бЈећге пасћ ре8(а1о2218с11еп (јгип(1ба1х(п. КадеИ ипс! РГсШег. 2игјсћ, 1 8 1 0 год. 2 ) Школбннл п4сни стр. 5. ') Ш1(Ј стр. 6.

уче децу, а пе васпитавају их, да се брипу о развићу њиховог ума, али остављају без пажње образовање срца — тога извора свију, и добрих и рђавих, помисли и поступака човечијих. Такав једнострани нравац наше школе, ако се он продужи, може лако одвести к томе, да ћс из ње излазити хладне егоисте, са свим неподобне за саосећање ка општему благу и срећи и у опште ка узвишеном и племенитом, не.го који ће се у свима својим иоступцима руководити само својим личним добитима и рачунима. Да би предупредили таке жалосне последице, ми морамо обратити особиту пажњу на васпитање наше школске младежи и увећати васиитпа средства школина.® Даље напомиње Фон-Алтенштајн, како је у раније изданим „Инструкцијама" наситно показан васпитни значај сваког уџбеног нредмета, на додаје: „Ну до сада се у пашим школама није иридавао готово никакав значај обучавању деце музици и певању ; међу тим, ове вештине нредстављају најмоћиије васпитно средство, које се ничим не да заменити." Затим говори о потреби, значају и важности певања, и, између осталога, вели: „Сетимо се само наших школских година, кад су нас учили да невамо само црквене песме и псалме, а певање световних песама било је строго забрањено. Не гледећи, ипак, на ту забрану, ми смо певали те песме , и, не зиајући добрих песама, ми смо често, одмах носле узвишеие духовпе песме, певали најгрубљу циничку песму !.... Зар то исто не бива у садашње време у нашим школама, почињући од основних до највиших? У место тога, да изнесе из школе извесну количину узвишених духовних и добрих народних, патриотских и историских песама и да их уме иравилно и лепо певати, наша младеж, скуиљајући се са разних страна у школу, учи се у њој ниским,