Просветни гласник

ПЕВАЊЕ У

јавити код ученика сама жеља да сазнају, шта ноједини нотни знаци и значе. И наставник, ако ово згодно уиотреби, без нарочитих часова и течаја, може им многе најнужније ствари из нота и показати, те их тиме,' без икаква труда и наирезања, неосетно, прииремити за доцније учење науке о нотама. Учење саме песме иде овим редом: а) учитељ објасни укратко садржину песме; б) сам наставник отпева целу песму гдасно и разговетно. За тим се почиње учење медодије песме; в) учитељ пева прву строФу, и за тим одсвира медодију песме ]га виодини неколико пута у строгом и прецизиом ритму. Ово се чини за то, да би ученици могли добити одређен и тачан појам о карактеру цеде мелодије, и за то они морају са великом пажњом слушати невање и свирање учитеља, и пико пе сме невати у себи. После овога дели се мелодија на музикадие нериоде, и сваки се од њих учи засебно све дотле, докле ученици добро ие запамте, да сваки може нравилпо отпевати. Када, таким начином, буду изучени сви музикадни периоди песме, учитељ оиет отпева ученицима цеду мелодију, и за тим ученици сами отпевају полугласно, а он их прати на виолини, но сам с почетка не иева, да би могао боље назити, да ден,а сама правнлно отпевају. Кад су деца прву строфу песме добро и правилно научила, учитељ пева другу строФу, да би деца добро уочила, како се речи песме слажу у мелодији. После овога учитељ пева, заједио са ученицима, целу несму. Ми смо овде номенули, како наставпици морају знати и да свирају на виолиии; међу тим, познато је, да маса нашег учитељства са тим зиањем веома слабо идн готово никако пе етоји. То је један врло осетан недостатак у образовању на1иег учитељства. II ако се за то може оироститн старнјим учитељима, који су се затекли, заиста се ие сме пе замерити мла-

>.г школи 2 3

ђим учитељима и учитељицама, које тек сада примају на се ту високу дужност. Ну, ипак, ако је воља у наставника за овај нредмет већ ту, ова се празнина може лако попунити. Јер она количина музичкога знања, коју изискује предавање овога предмета у основној школи таква је , да је, са добром вољом, сваки учитељ може тако рећи самостално савладати. Ту се ие тражи бити уметпик музичар , него само основно знање, ко.је је нужно за свирање обачнах и иростих мелодија Јна виолини — а то може сваки сам ностићи, само ако има мало више љубави ка школи и иевању. Јер се нравидно и темељито предавање невања у осчовиој шкоди не да замислити без знања иеког ииструмента, и у опигте обучавање невању без музикадног инструмента Мора бити нетачно и недовољпо. Ово је врдо појмљиво, кад. се зна: да су дечији гдасови врло неизрађени и да пх тек треба пзрађивати, даје мушки глас у октаву нижи од дечијега , п да природни мушки глас никада не може бити тако нрецизован у тонској висини и дубини, као глас музичког инструмелта. Према томе, дакле, иеизбежно је, да, ако се хоће ностићи стварнн ресултат из иевања, деца морају невати с акомпаниментом (нратњом ннструмепта). Што, пак, ми овде наиомињемо искључно само знање виолине, то је с тога, што она за основну школу има нревагу пад свима инструмептима музичким. А из ових разлога: 1) глас вподпне је у обичу дечијег гласа; 2) тембр (бо.ја гласа) се'сдабо раздикује од гласа учеиика; 3) на виолини се може свирати слабо, јако, сге8сепс1о (све јаче и јаче) и сћнпппенЛо (све тише и тише); 4) учитељ свира на виолини стојећи п за то може иазити на цео разред, чииити п ноказивати иужне нримедбе, што је пемогућнонаФортенијан\ или Фис -хармопици. 5) виолииа је мпого јевтинија и мож» се добити готово свуда;