Просветни гласник

1ШВЛЊК У ОСНОЈУЈНОЈ школи

почооучмтн својеђакс читању нотаи иисању потЈШх 3; акова. Од тога доба дечије вишегласно (хорпо) иевање ночело јо придобијатн ссби све чвршће земљшптепо школама. Годипе 1820 учитељ Натори издао је такође једно упуство за предавање певања '), у коме је нокушао да ноте замени циФрама, али му је тај нокушај пропао. 2 ) Ну оп се показао далеко практичпији од својих нрстходнпка. Желећи, инак, оживети теориска унражњења у невању, он је одабрао за своја музикална вежбања згодпе речи, које су деца и иевала. Ради основних, ночетних унражњења у самом певању, Натори је, у меето песама, уиотребљавао особите реченпце у стиховима (1лес1ег8а12е), које је он сам саставио и на којима је учио с децом сва могућна мелодичка и ритмичка правила. Ови новитети изазвали су опште допадање, и усвојени су готово ио свима школама. Ну ствар се мало нокренула напред. Јер, ма да су елементарна припремна вежбања била у неколико живља и интересантиија за децу, инак су она захтевала много времена и деца нису научила у школи да невају иесме, т. ј. главна цељ певања у основиој школи оиет се није ностизала. 3 ) Негели и Наторн положили су темељ методичном предавању певања у основпој школи, и после њих се појавила у Германији читава маса упутстава по овоме предмету, зборници школских песама итд.

III. Меходиске наиомене. Певање, као израз унутрашњег осећања, није ништа друго , до језик осећања. Њиме ми дајемо гласна израза о опоме, што се у нама, у даноме тренутку, ) Ап1еНип§ хиг 1Јп(ете18ип§ јт 8т^еп уоп Ка1огр. Езвеп 1 8 20 год. Ј ) Методика Др. Фр. Дитеоа отр. 270. 3 ) Шко.шннл нЉони стр. 8.

збива. II у томе је певање веома слпчио са говором, управо оно је само једна врста говора. Као год што говором исказујемо наше мисли и осећања, тако исто и певањем то исказујемо, само на други начин. Ово јединство језика и невања указује нам одмах и на јединство метода између та два наставиа нредмета. II као год што у учењу језика претходно иде угледање, нодражавање и вежбање, за тим читање и теорија језика, тако исто и у невању иде најпре певање по слуху. подражавајући, за тим читање нота и, иапослетку, паука о невању. Учењу невања у основној школи нијс цељ да образује вештаке-певаче. Не, задаћа је његова иснуњена, ако веКина учемика по свршетку школовања знају извесан број ваљаних црквених, вештачких и натриотских песама, и умеју их на намет нравилно и лепо отпевати. Читање нота и наука о певању у основној школи нема места, као нарочито одређени течаји из певања. Али зато, инак, су неонходно нужни зборннци (збирке) дечијих песама, стављених у један и два гласа, од којих ће сваки ученик на часу невања пред собом имати. Ово је нужно с тога, што ученици слушајући и невајући мотив песме ио слуху, у исто време очима прелазе по нотама, те тиме опажају, да, саобразно иевању мелодије, ноте се повишавају или ионижавају, задржавају се дуже или краће, стоје редом или са растојањем и т. д. Ово је, дакле, оиет учење но слуху, а користи од тога имамо : 1) што се веома олакшава учење песме, јер овде слуху помаже и гледање, а при понављању песме нотни знаци напомињу сам ход мелодије; и 2) деца се уиознају при томе са писањем нотних знакова и виде, да се тим знацима нишу мелодије иесама онако исто, као писмепима речи. ') При овоме ће се но') 1Ш. стр. 10, 11.