Просветни гласник

ПЕВАЉЕ У ОСНОВПОЈ ШКОЛИ

и 6) њу је лако ареносити с места на место и увек држати у реду. 1 ) При учењу деда морају певати јасно, иснунченим нрсима и нуним гласом. По, у сваком случају, час [[евања треба сврШ'(вати 1зећ наученом несмом. Овоје важио с тога, што се учењем новога деца заморе, а међу тим невање мора бити наслада. С тога, дакле, да би се деци и у самом учењу нрибавила иаслада с једне страие, и да би се нређене песме чешће нонављале, те тиме што боље запамтиле, то је тако рећи неопходно час невања на завршетку засладити но једном изученом песмом, те да тиме деца увек са учења иду задовољна, радосна и весела. Ну, ваља нриметити, да се наставпик ие сме задовољити само певањем целога разреда, свију ученика, него ои мора обраћати нажњу и на то, да сваку песму могу 2—3 учепика оделито и самостално отиевати без номоћи учитеља и без акомпанимеита, образујући сами мале хорове. Ово је важио иоглавито за то, да би ученици могли научбне несме иевати не само у школи, него и код куће и у шетњи, удружујући се по два, три итд. Односно несама, пронисаних програмом за осповпу школу, а нарочито световиих, мислим, да опе не морају бити облигатие за паставнике, иити да се морају само иа њих ограпичити. Ту наставпици могу са свим слободпо поједиие песме заменити другима, које се њима учипе згодније, а да се о ирограм ни мало пе огреше. Јер овде није главно да се ова или она несма мора научитп, него да се научи иевати н да ;ее певањем постигие одређепн циљ, а у нзбору пегама може битн паставпик потпупо слободан. Вредно је паноменути још, да за ирва два разреда певање мора бити е.амо у један глас, а у друга два старија разреда у два гласа. „У нижим разре') -11)1(1. ОТЈ). 1 1 .

дима сме се иевати само умереиијим гласом, тако између & и е, јер се иначе могу искварити дечији гласови; ниже од ћ а више од д не треба гонити ни у старијим разредима. Ако се међу децом налази које, да му се глас мења у тенор и бас, онда му се не сме дозволити да иева. Кад су дани хладии, не треба децу пуштати кућама одмах по невању". 1 ) На завршетку ваља нам споменути и то, да световно невање треба предавати пре црквенога, јер је простије и разумљивије. А иесме ваља бирати, како световпе тако и црквене, које су неоспорпо песиичке и музикалие вредности. „Жепска деца ваља још више да иевају него мушка, јер осим тога, што им је глас лепшн и умиљатији, и што се даје лакше и бол>е извежбати иего мушки, већ но свом иозиву, као будуће матере, требаће оне да иесмом отпочиу васпитање деце своје, да им усађују у срце осећање ленога, племеиитога и доброга, да пегују у њима срнски дух, једном речи, да их спреме за | потоње ваљапе Србе и родољубе — што се све лакше постиже песмом, иего ма чим другим" (Д-р Г Б. Натошевић). 2 ) 30. Новембра 1 888 год. Београд. М. М. Протнћ. ') Методика Д-ра Фр. Дитеоа у преводу М. II. Шапчапина. 1 8 76. стр. 272. Ма да се тонока "виоина и дубина глаоа надази у већини композицпја дечјнх отвари од пајбољпх композитора онако, како ве.ш Дитее, инак ја миодим, да го вроди за вншо 11.Ш мање иоаечане глаоове. Јор, у колико ја пз практике зпам, иајвећа виоина, коју деца у нижој ооп. школн без напрезан.а терају, то је /' ; (у крајњем случају /!«), а највећа дубина, то је с (или највише 1г). Односпо мењања гласа пз дочијега у мушки, мислим, да ое ретко може деопти у оспов. шко.1и . јор то , тако звано мутпрањо, наступа обичпо од 1 4-то или 1 5-те године, али опет за то ваља то пматп на уму, пошто со по сеоокнм школама могу наћи деца п од тих година. 4 ) Ова јо раоправа читапа па збору београдскнх учнте.ва п јодноглаоно јс примљена.