Просветни гласник

о ii л а н и н а м а

Од проф. Д-ра М. Најмајра 1 (ауторизован прввод с немачког). — •*—

У иролеће 1873. год. иредузео сам био из Хајделберга једну екскурзију на Фелдберг у Шварцвалду. Мала чета ирпјатеља, што се са разних страна беше искупила у Фрајбургу кретала се најдак Драјзамском долиницом к мејани Фалдбершкој, где је био одређен конак. Сутра дап се иочесмо нењати на Фелдберг, п са колибаце на врху његовом уживали смо у запста ванредно леној и јасној поно^амн : у блиставом јутрењем сунцу озарени пружали су се пред нама дугп и имиозантни венци Алпа од Хохфплга иа до Монблана, изупчени п избразданп, с многобројнпм шиљцпма, чукама и пнрамидама, као какве огромне кулисе, иоређане једна иза друге. А у контрасту ирема овим дугим вснцима и ирема њиховим дивљим зунцнма п стрмоглавим висовима, опкружавалн су нас у непосредној близини, као какво море, кад се иосле велике буре у неправилним а шнрокпм и великим таласима запграва, таласава, блага али масмвна брда Шварцвалда, раштркана, без одређеног группсана и без видљнвпх венаца и грбнна. И баш овај контраст чини слику тако интересантном и тако еФективном, а у геолошком погледу 11 тако ноучном. Тешко да ће се на икојем другом крају земљпне новршине наћи такво мссто, где нам у једном нрегледу тако лено п та "0 јасно излази на видик ова бнтна и

1 Чувени палеонтолог бечки, писац можда најбољог учебннка геолошког у еветској лнтератури (ЕпЈ{Јекс1нсћ1е) и јединотвепог палеонго-зоолопјког прегледа јкивотиљокпх типова (1)је 81Шшпе (1(« ТМеггоЈоћевЈ! геолошки путник по балканОком нолуоотрву, зпаменитп јуралог и терциолог, проф. Пг. М. Кеишауг, написао је овај чланак па молбу ((Алпијоког Друштва" за 0 2с1(;коћп1'1 (Јек 1)еи1«сћеп ип(1 ОекСеп-еЈсМзсћеп Л1ропуегеЈп8, Вапг1 XIX.*, који је ове године иаашао. У овом се чланку па олегаитан и понулараи пачип третира једпо од модорннх п пајиптересантшпих питања геолошких. Како ће ова иста ствар у даљем, току испитивања иаше отаџбине доћи иа дпевни ред и код нас, и како ће оиа п иначо заиста занпматн спе природњакс и свс геограФе, реших ое да је, по одобрењу, нренесем п у српску .штер^,туру.

игосвктин глаошк 1889

за тектонику целе земље, тако важпа разлнка између нланина, које називамо венцима, и између масива. Ове две различите врсте планина јављају се на целој површннн земљнној; Ниринеји, Алии, Апенинп, систем Пинда, који се иротеже од Трста па до Матепана у Грчкој, Кариати, Балкан, Кавказ, Елбурс у Персији, Хиндукуш, Хималаји, моћни Анди, који се провлаче у Америцп од Северпог Леденог Мора на до Кап-Хорпа, јесу прпмери за веначне аланине') , а шнанска Мезета, Централнп Шато у Француској, Вогезн, Шварцвалд, Рајнске Планиие, Тирннгервалд, Чешки Масив, Судети, Декан у Индији , планине у централној п јужној Африци п у Бразплијп представници су „ старих маса" 2 ). Истина све оче групе брда, које смо означили као„веначпе иланнне" или као „старе масиве," не носе на себи јасно све знаке једног нлп другог тппа; али ипак, кад се изблнже упозна грађа њпхова (тектоника), ретко Ке бити ирилике, да се и даље са сумњом нагађа о ирироди тог типа, у који оне снадају. Тако н. нр. Урал, који дели Европу од Азије, и Алегани (Аналачен), што нросецају Источну Северну Америку, имају са сво^е огромне дулшне нривидно карактер веначннх планпна, али по свима битннм карактерима својим, они су стари масивп; обратно, онај низ острва што се ноређао између Грчке н Мале Азије (Кикладе), затнм нланина на Јавн, Суматри и т. д. немају никаковпх окомптнх н шиљастнх висова, то су 1 Уовајам иотпуно разлоге овога кологе г. Ј. Цвијића, (Просветни Глаоиик св. 23 и 2 4 1887 стр. 913), по коме венац као географски термии зпачи ВегцкеЦе ОећњдккеИе, оћајпо <1о гпоп1аупек; према томе КеЦеп^ећјг^е, као тин чигаве јодне групе нлаиииа, мора се озиачити речју веначнс алаиине. 2 У ов.у врсту дола.ш и балкапска <( стара маса" — Иоточио Острво. Види VIII. Глао Српокс Краљевоке Академије, стр. 7-—11. 4