Просветни гласник

О ПЛАНИНАМА

(севернп обод Харца и Судета) дешавало се у иочетку терцијера и код њих ио какво благо набирање, као последњн одпсај дадеко снажнпјих и пмпозантнијпх покрета из давнашњих нериода. Шладе су планпне дакле високе, стрме, изунчене. с јасно обележенпм груписањем поједнних елемената у дуге венде и још са засебним окомитим узвпшењнма и шиљцима; старе су нланппе онпже, с благим падпнама и главнчастим узвншењима и не ређају се у венце. На нрвн ноглед могло би <;е помислпти, као да се у старо доба нроцес стварања планпна вршно с много мањом енергпјом, а да је, пз будикаквпх нама непознатих узрока, набирање земљине коре у доцнијим иериодама било баш понајмоћннје, те да се само услед тога тада стварале данашње наше највеће планмне. Па онда би дошло још и то, да у најстаријим периодама нпје било никаковпх велнких и стрменитих впсова, но само округласта брда и главице. Али то није тако; великих нланнна и огромних впсова било је увек па и у најстарије доба, али су овн данашњп венцн планински снпжавани, разоравани, на чак и нпвелисани. Да видимо сад како то бива и како је то мора,ло бивати. Кад погледамо на оне снле, што раде на рељефу земљине површпне , впдпмо , да су оне, у главпом, од две руке: једне спле имају своје порекло у самој земљи, друге нанротив постају услед дејства страннх небеснпх тела на нашу земљу , поглавито услед Сунца и Месеца; једпе су унутарње, друге су спољне природе; једне су телурске, друге сндерске силе. Сунчана тонлота нроузрокује испаравање воде, кишу, снег, циркулацију воде подземне илн на површини земљиној у изворима, рекама и морским струјама; она чини те се ваздух креће, те се непрестано мењају хдадноћа и врућнна; услед ње се одржава н непрестаио мења вегетацпја и жнвот животињски, што све има дубоког значаја као геолошки Фактор у непрестаном мењању рељеФа земљиног. Месец у друштву са Сунцем чнне те се у мору непрестано мењају плима и осека. Као погледамо на акцију ових разноструких агената геолошких и кад проучпмо дејство рбпхово , видећем&да се главнп задатак њнхов састојп у непрекидном разора-

вању и транспорту материјала на земљиној кори; што год се налазн иа релатпвно вншој тачкн; то се рушн, дроби и снаша у ншке региопе, долнне, равнпце п море, и ту се слаже. Сасвим су друкше телурске силе. Овде се сусретамо с вулканизмом, земљотресима, стварањем нланина у најширем смислу ове речи, све дакле с иојавпма, које не можемо нротумачити нити дејством сунчане топлоте, ннти привлачењем каквих странпх небеснпх тела 1 ), него их морамо довести у везу с појавима у унуграшњости саме планете наше, т. ј. с ноступннм скупљањем земљпне унутрашњостп услед непресганог хлађења њеног. Овде имамо дакле сасвим друкше појаве; вулканнзам ствара огромпе брегове п нагомилава на површннп земљнној лаву, силно стење и пепео, које из унутрашњостп земљине избацује; услед набирања земљине коре постали су моћнн венци нланннски, који се протежу по континентима, и као последицу овога нмамо земљотресе, који махом постају услед снуштања н тарења једног дела земљине коре о други, и који у самој стварн такође иду на то, да се неравпости земљиног рељеФа још више увећају, а не да се изравнају. И тако ово врло нросто разматрање доводи нас до закључка, да на облику земље на геолошким појавама дакле, раде две сасвим разнолике врсте сила, које су у главном цротивног дејства; телурске силе дају земљи рељеф, стварају неаравилности на иовршини пеној, сидереке то изравњују, нивелишу, и на тај начин површина земљине коре, земљин лик, у сваком тренутку јесте као нека моментална равнотежа између ових супротних снла Још у једном погледу разликују се међу собом ова два велика Фактора геолошког иромењивања; сидерске силе раде свагда и свуда на земљиној површини, овде енергичније тамо блажије и неириметно , али нема ни једне тачке на земљпној иовршини , где оне не би биле сваког тренутка у активности; свакп покрет ветра, који дпже и тера ирашину, свака кап кише, што пада на земљу. 1 О Фалбовим спекулацијама не треба овде ни водити рачуна; држимо да о томе није пи нужно нарочито водити речи. Прим. аут.