Просветни гласник

сваки мдаз воде, што потече, свака промепа температуре, што чини да се стење дроби, па чак и свака жилица у биља, што се увдачи у пукотине стена, све су то геолошки Фактори, који, скупа, у току безбројних хиљада година, могу да произведу огромна дејства. А сасвпм .је друкше код телурских сила; истина и оне не дејствују свом својом јачином на један мах, него се у току силних векова гомила дејство њихово , али бар код највећих вулканских ерупција, које по десетине кубних километара избаце за пеколико сати, пмамо огромие промене за врло кратко време. Тако је 10. аирила 1815. год. вулкап Темборо па Сумбави источно од Јаве, избацио грдну масу пепела и тросквв, која по оцени разних путника износи на 150 — 300 кубних километара. Маса, коју је Консегвина од 23. до 27. Јануара 1835. избацила у ваздух, бпла је скоро исто толика. Ерупција вулкана Кракатау од 26.августа 1883 изнела је ококо 30 кубних километара, а маса лаве, која је искуљала из једног кратера близу Скантерјевула на Исланду (Л.аки) год. 1783 морала је бити већа и од масе самог Монблана. Ну п нначе, оспм овпх вулканскпх ерупција, рад телурских сила је неравномеран, што се нарочито опажа у разноликом резултату дејства њихова. Ио огромним просторпјама земљине новршине. владао је у току дугог времена скоро нотпуни мир, докле на другим местима, у планинама и снижењима дејство телурских спла било је релативно врло велико. Али често се, као што нас томе учи историја земље наше, но који овакав крај земљине иовршине умири, набирање и вулканизам нрестану у њему, и телурске силе траже нове нападне тачке, ново поље за свој рад. Све то објашњује нам врло лепо и ону противност у спољном облику, што је видесмо између веначних планина п старпх маса; кад је на каквом месту земљине новршине стварање нланпна у нотпуном јеиу, тада и телурске силе надјачавају вазда спдерске силе, — много се више ствара неравност, но што се разори и изравни. Наргвно да су спдерске спле п за то време активне; у колико се више каква планина у току безбројних хиљада година над својом околином издиже, у толико внше наједају и руше њену новр-

шнну жега и мраз, киша и снег, потоци и реке и глечери, они засецају дубоке јаруге и долине, разоравају превоје слојева (антиклпнале), руше чукаре и сннжавају врхове планина. Свака је планина, још а у самом свом постојању рујина. Али с највећом силином настаје рушење и снашање оида, кад се телургке спле што издижу п што набирају умире, кад се дакде за оно, што се одпесе ие може, н то брзо, падокнадптн новим неравностима. Настуни ли Једном овај случај , као што је то код Алпа већ од последње трећине терцијера, онда отиочиње и разоравање нланина у брзом темпу; искусни геолози узимају, да би Алнп, да нису само услед непрекидног дејства сидерскпх сила ништа изгубили, бпли бар два нута виши, но што су данас. Да се овако огроман рад извршп , иде на руку н то, што сидерске силе, на већој надморској висини и по стрменитијим надинама нланнна и њиховпх внсова, имају и веома већу интеизпвност. Ово пак долази ирво и нрво услед несавладљиве тенденције свију нотока, речнца и река да стварају благо и нодједнако нагнуте путове, куда пролазе, а нотиомаже се још п непрестаним и јаким промењивањем температуре но впшим регионнма, као и покретљпвошћу чврстих маса по стрмој подлозн. Ма како ово бпло, тек ч>акт постоји, да је п дејство сидерских сила веће, што је висина већа, и ономе, који је само један нут ншао но Алиима и впдео оне грдне рушевине што их нотоци и глечери иочине, ону масу валутака и шљунка, што је реке нокрећу, н опе огромне осулине, није нотребно ипкаквпх даљнх доказа на да се увери о истинитости горњег тврђења. Тако се ето „иоравњују и уништавају" планине; прво и прво нестаје им дакле оппх стрменитихвисова иоштрих и изупчеиих чука и зубова, оне се тада састоје само"из округластих главица и брда положитих падина, и у колико више и јаче буду радпле спдерске силе, у колико је веће рушење п снашање материјала из виших региона у ниже, у толико ће се више на спољашпости саме иланине губити сви они знаци, који су постали услед великог и јаког набирања коре земљнне при стварању те планине; правог венца нлаиииског нестаће, а у место њега таласаће се туда не-