Просветни гласник

правилно поређана многа купаста брда. И тако у току дугнх геолошкнх некова аостају неарекидним снижавањем и исиирањем из веначних иланина стари масиви; овн даме ннсу нншта друго до остацн п рујине оннх првих. Заиста, где год се тачннје нроуччла тектонпка овпх старих маса, увндело се, да су и код њпх слојеви моралн битп изложенн псто тако јаким иоремећајима, набиравнма п усправљањпма, као год и код данашњих веначних планина, и кад би се сад, на основу овога, хтели нопунити они делови, који су сидерскнм силама разрушени и однети, добили би се, на место данашњих онижих и округластих главица грднииланинскивенци,билаигребени, којп бп се мерплп и с највећим садањим нланпнама земљпне површпне. Има прпмера, како су сидерске силе дотле шнле, да од пређашњпх планинских венаца нису остали ни масиви, него су свака неравност и свако узвншење потпуно нзр внатп, „абрадирани", те се на место поносне планпне шири сада благо таласава равница. Чудећп се и дпвећи се разматра геолог и гледа својнм очпма оне огромне поремећаје усред равнице, којп му иаговештавају, да се ту пегда морала издизати каква импозантна планина, впша и поноснија можда и од самнх Алпа. Нпсу ретка места, нреко којих данас пл/г снокојно изорава бразду своју, а за које знамо, да је ту некада морао бити грдан, скоро управан, амбиз, кашто до 20.000 стона висок , 1 па су у току силних геолошкпх векова сидерске силе све ово сравниле. Кад би нешто од овог часа па на даље оне силе, што у опште стварају неравности на нашој земљи, нрестале са свим да раде, онда би, за неколико само мплијона година, морало нестати с лица земљина свих иланина, континенти би се знатно смањили (јер море непрестано руши обале и, услед тога што реке ненрекидно снашају у њ силне ' При набирању земљине коре, а и услсд других нрилика (које Немо наскоро видети) постајале су на многим местима огромне пукотине. Услед оних пукотина склизила је једна кашто здраво велика партија коре земљине низ другу, ствараде су сс моћне дислокације, које су могле износити и до 20000 стопа. Наравно, према ономе што је до сад речено, није никако могао овај амбиз од 20000 стајати у свој својој величиви и недирнут, него и при самом стварању његовом, већ је радила денудација на његовом разоравању.

седименте, пеирестапо би расло) и остацп њпховн вирнлп би као блага пснунчења из огромног океана. Како мн сад „старе маспве" сматрамо као : рујпне некадашњпх веначних нланина, јо пам | се, II само од сабе, намеће питање: какав је I био лик и карактер нашег дела света у то доба, кад Алпн, Карпати, Аненпап н т. д. ,ош нису бплп нн постојалц. и кад су се на место даиашњих „старих маса" моглп издизатп високи п великн, нрави системп веначнпх планина?.... Извесне тачке ондашње Фпзикалие геограФије могу се на свакн начин врло лако ресторнрати; тако па нр. можемо са свнм сигурпо казати, да се, при крају палеозоичке перноде , на месту где је данас оно доста благо нспуичење земљишта, познато каоУрал, пздизала једна планина првога реда, а да је остали део европске Русије окуппрало бпло море, језера и равница. Много је комиликованнји п тежи случај код средње и западне Европе. Истина, п овде Цеитралнп Плато у Француској, Вогези, Шварцвалд, Рајнске Планине, Харц, Тпрннгервалд, Чешки Масив итд. казују нам врло јасно место, где су се иекада морале издизати веначне иланине, али оно релативно врло мало протезање код већине ових данашњих масива. нарочито у дужпну, никако не говорн за то, да је сваки од њнх био по један засебан снстем веначнпх нланина. И заиста, блпзка геолошка иснитиввња иоказала су, да се по некп од ових старих масива , и по иоретку својих слојева, и но начину како су ови убрани, и ио правцу иоједииих набора, и но многим другим особеностима, тако међу собом слажу, да их морамо сматрати као иарчад једног некад једноставног веначног система , од кога је велики део или разорен и пронао не оставивши нам никаквих трагова, или, што је махом случај, лежп претрпан млађим геолошким творевииама и непристунан, а други део , истнпа веома опустошен и као рујина, али ппак у „старпм масивима" колко толко сачуван, стоји као сведок његов. Задатак је сад геолога да из оваких рушевина ресторира планнне давно минулог доба геолошког. То је исти задатак који има и археолог, кад му дође да из неколпко већ искварепнх стубова. пз неколпко зидина рекопструпше илан каквог храма ан-