Просветни гласник

ПЛАНИНАМА

тичког; ади у овом носдедњем случају мпого је дакши задатак што га пма археолог; он може да зовпе само некодико радника с пнјуцима и ашовима, па да часом уклони еве двадесетвековне рушевине и да хода по старом Фундаменту, који у први мах није могао ни видети; оваквим средствима не раеполаже геолог; не може он дигнути непрегледпу просгорију од скоро 1000м дебљнне, па да испод ње тражп претрпане остатке старих пданпна, а оно мадо података , које добија копањем рудника п бушењем земљшита, ннсу никако меродавнп, те се с тога геолог мора задовољнти тиме, да паводп своје резудтате и закључке само на основу онога, што впди на површнни земљипој. Да би ову ствар могди и даље пратити, нужно је пре свега да се упознамо с лпкалпим сниженмма 1 у кори земљм ој, и с узроцима који то проузрокују. Помеиулп смо папред, да стварање нданина додази због скупљања ггаше земље услед непрестаног хлађењањеног, јер, као што је познато, сва теда, кад се хдаде, скупљају се и бнвају мања. Али се ово не врши у свима дедовпма земљшшм иодједнако; површина њена задржава у гдавном вазда исту темнературу; најгорње нартије земљине површпне ноказују исту несталност у темиератури као и окони ваздух , у зиму су хдадне, летн топле; спуштамо ли се све дубље у земљу, то ћемо најпосде доћи на такво једно место, где температура из го^ине у годину иста остаје, и ноказује нриближно средњу годишњу температуру ваздуха над ти.4 местом; у тропима, где се годишња времена врло мало раздикују по температури, додази се у овај регион одмах на неколико стопа исиод иовршиие земљине, и у кодико год Је већа раздика изнеђ дета и зиме, у тодико се дубље морамо сиуштати у саму земљу, да би напшди на такав слој њен, којп вазда показује исту температуру. У нодруму парнске звездарнице обесио је још год. 1783. Л.авоазије један термометар па 27'6м нсиод површине оконог земљишта, н већ ево 100 година 1 За оад узех реч снижење (Ешћгисћ , 8епкип§-, 8епкип§в|е1с1) као противан појам речи узвишење. Народна реч. провалија, обележава исто ово, само кад је у миого мањем размеру; она ће бити, чини ми се, згоднија за извесне појаве у кршу.

показујс он ненрестаио температуру 11,6°С, а средња годишња температура Париза износп 10-8°, Зађемо ли још дубље у земљу, посматрамо ли на пр. како се температура мења у разним рудницима, при коиању тунела, артерских бунара итд., вазда ћемо \ видети да што је већа дубина и темнература бнва већа, наравно, на разним местпма бнва то на разан начин ; кад се б .шило земљнште код Не®ена у Внртенбершкој, констатовало сезаиста ванредно новећавање темнературе од 1°С на сваких 1.1 м дубине, на другим местпма пак морало се бушнти п но 115м на да се температура повиси за 1°С; најдубља рупа на земљп на Шперенбергу код Берлина, ноказала је да се на сваки 31'5м темиература иела за 1°, најдужи тунед на свету, тунел на св. Готхарду, но 1° иа 50-Зм. Просечно узима се па сваки начин доста ироизвољно а и недоцењујући, да се на свакн ЗОм температура пење за 1°С. Видо како му драго, тек толико је сигурно, да идући к унутрашњостн земљиној температура стадно расте, и да би, кад би то нешто могућно било , и не дошав до бог зна какве дубине, ударили већ на огромну топдоту. Како пак земља ненрестало испушта своју топдоту у хладан васељенскп нростор, а како при том вндимо да њена иовршнна у гдавном задржава вазда једну и исту температуру, то нам апсодутно никако друкше није могуће ову ствар разумети до тако, да се сав онај, ма и не веома велики, губитак топлоте у спољним слојевима земљиним, надокнађава топлотом из унутрашњости њене. Док се дакле унутрашњост земљина непрестано хладп, те усдед тога и непрестано скунља, у кори њеној не дешава се нпшта од свегатога; п ма колнко мало било ово скунљање у току једне, две п три године, г.пак ће у току сидних геолошкпх векова додазнтн час, када, Ле сиољна кора земљина бити и сувише пространа за веЛ знатно умањено језгри њено , кора ће дакле морати тежити да се збере и да прилегне уз то језгро. Али се ово не може одмах тако директно извршити ни онда, кад у кори земљиној већ постоје разлнчите пукотине, јер су свн комади коре земљине, којп су овим пукотинама ограничени, веома чврсто један уз другог приљубљени, те се носе као