Просветни гласник

О ПЛАНИНАМА

скреће постулно ка Истоку ; оно бива све јаче тако, да у Лужичкој Планинц (ХаивИгег 6ећјгде) и у Ерконошама (Раезеп»е1 )1г §е) овај правац постаје најпосле северозацадно-југоисточни ; ово је правац Судета, којн се одатде иа кроз Моравску и аустријску Шлезију простиру чак до обода карпатског. Овде имамо дакле у правцу слојева једно скретање и савнјање, као што налазимо и код Кариата иа иеколико места, код Заиадних Алпа итд. Кад погледамо на све оно што је до сад речено, онда заиста увиђамо, да и један истн норедак и једап исти правац простпрања у слојева код поменутих средњојевропских старнх маспва, саевпм говоре за Сисову поставку: да су сви ти стари масиви комадиједнс огромне веначне иланине, која се негда из Источне Француеке (од прилнке од линије која снаја ревир Боиаг-а и Уа1епсЈеппе8-а на Северу, са горњим слнвом Дордоње код С1егтопс1-Гегганс1-а у Оверњу) аружала на североисток тако до меридијана вароши Герлица (СгогШг), аа одавде савијала зп тим на југоисток. Не само да положај и нравац слојева чине ову постааку вероватном , него још и сама раснодела геолошких творевина , које овде внђамо, иде у прилог њен. Кад изузмемо редак случај ненормално саграђених, симетричннх нланнна, као што су то на пр. Источни Алнн, можемо као нравило поставнти: да све веначне планине нмају једнострану г]»ађу, да су дакле несиметричне, т. ј . да вазда на једној страни плаппне долазе најстарије геолошке творевнне, на онда , идућн снољном ободу, све млађе и млађе.' Исто то имамо и ' Најбољи пример за ово дају иам Карпатп и Аиеиинн. На унутарњој отрапи Карпата имамо ове саме партије архаичиих отена, које оу иотина до оада уолед дејства сидероких сила једна од другчпоиздвајане , али за које јасно видимо да чине једиу зоиу, а то су: Мали Карпати, Иновец и Прибов, Магура, Татра и Горњоугарска Маса и ве.1ика Молдавока Маоа ; иза ове архаичке зоне долази мезозоичка зона: јурске и кретацејске творевипе, и на послетку као огроман лук имамо сно.бну страну Карпата — зону Флиша. На унутарњој страни Апенина представља нам архаичку зону Калабрија и оне силие изоловане партнје кристалиничних шкриљаца, поређане дуж целе западне обале полуострва Италије ; за тим долазн мезозоичка зона (махом Формација креде) и, на послетку моћна зона флиша. Оиа једнострана, несиметрична грађа веначних планина долази отуда, што су по 11РОСВЕТНИ ГЛАСВИК 1889

овде. Снажан лук ове старе веначне планине, саграђене ирн крају карбонпФерске Формацнје, којп Рспск очначује пменом средњонемачки Алии (МлМеМеизсће А1реп) а 8ие$з као Вариски Лук (Уаттсћег (јго1)ЈШ5!)о^еп;,' морао правилу на унутарњој страни планина махом настунале иајвеће пукотиие и највећа снижавања, те је тада па том месту поотајао као неки пресек целокупиог материјала што је ушао у оаотав планине, онако, како је он пре тога био наолаган. Кад сидерске силе продуже свој рад снижавајући планину и рушећи је , онда ћемо на унутрашњој страни, где је тај рад највећи био , видети последњи део пресека — најстарије сдојеве, зати.м идућн спољној страни , која је увек ближег нагиба, све млађе геолошке творевине. Ово се ове врло лепо слаже с теоријом о постанку планина, коју је поотавио бечки проФесор 13г Е. 8иез«, и коју ГЧеитауг овде разлаже ; ова је теорија примљеиа скоро већ. у целој Немачкој. Код Источних Алпа имамо оа свим обратан олучај; они имају у главиом симетричну грађу: у средини се налази архаичка зоиа, а идући одатле к спољном и унутарњем ободу ређају се налеозоичке, мезозоичке и терцијерне зоне. Ово је најмилији цитат протпвницима Сисове теорије (Лапаран и др. Франц. геолози), који се држе отаре геолошке хииотезе: да планине поотају кад се, услед какве силе из унутрашњооти земљине, која дејствујс управно оздо на више , кора земљииа издигне. Али не треба сметати с ума то, што је у Иоточн. Алпима сама ствар ова врло компликована, и што је, шта више, по многим знацима у њима било неколико пута и у разна доба геолошко стварање планина. Све то пак није још тако испитано н проучено , да може бити највећи доказ против једнс или за другу теорију. По свему овомс чине Алпи један' изузетак , који никако не може оборпти правило потврђено толиким примерима: да су веначне планине махом неснметричне грлђе н једностране. У најновпје доба американски геолози, имајући у свом проотраиом делу света п иа геолошком пољу заиста многих ствари , које ми европљапи тек у миниатури посматрамо, наишли оу па иојаве, које објашњујући изгледа као да се привољевају старом назору о постанку планина. Свакако овде имамо једну прилику, за коју још погпуно важи оно: што ко не може себи представити, до ситница га потпуно схватити и објаснпти тиме оно , што разматра, не мора ни примити. Што ое мене тиче, кад ое сетим текгонике Хималаја, Карпата, Апенине, Балканског Полуострва итд. не могу никако да разумем теорију издизања. Д овоме би се дало мпого што шта и впше казати, али то, можда, други пут. 1 Од априс ака (Уапвсег), једпог германског племена, које је код Но(а («еипа уау18Согит") у Баварској имало свој главни стан. Посесиван при5