Просветни гласник

34

О ПЛАНИНАМА

је дакле бити, у главном, једностране грађе: на унутрашњој страни тог дука, налазимо махом најстарије геолошке творевине: ту су гнајси Шварцвалда, Вогеза, Јелаве, Рудника, Карлсбадске Планине, Крконоша итд., а комади, који су снадали у средњу зону тог лука п у спољни обод његов, као на пр. Рајнске Планине, Харц, Тирингервалд, Франкенвалд итд., састављени су понајвише из млађих, иалеозоичких слојева. Овде дакле у центру Евроие стварао се нри крају карбонске а у почетку иермске Формације огроман један планински систем, који је по нростору, а мОжда је и по висини, нревазилазио и саме данашње Алпе, и као год п Алпи имао на Северу конвексну а на Југу конкавну страну своју. Видпно дакле да се на овом делу земљине површине два пута повраћао исти појав, само што је први пут био нешто северније но другн пут. У нрнсној вези с овнм Вариским Луком стајао је, у исто доба други планннски систем којн има исти значај за западнн део Европе, као овај за средњи. У оној дугој лииији, коју смо повукли пзмеђ Боиа1-Уа1епс1еппе8-а и С1егтоп-Еегган(1-а, било је- непосредно сучељавање ова два велика нланинска лука, двеју супротних дпрекцнја; све што је бпло нсгочно од ове лпније пружало се ка СИ, све што је било западно, ка СЗ.; отуда овај последњи правац нружања наилазпмо мање више но целој севербзападној Француској ијужној Енглеској. Нећемо се оиде упуштати у све ноједнностп II ређаш све данашње остатке тог пређашњег нланннског система; то бива па сличан начин, као што смо то за прошлп илапннски лук радили. У ис '1о доба, дакле, при крају карбонске Формације , иостао је овде другн иланински лук „Армориканскп лук",' који се нружао на СЗ. По свој прилнцн и овде је била иста таква веначна пданииа. као н у Средњој Немачкој, али ми то не можемо тачно одредити, јер је већн део њен прекрнљен таласима Атланског Океана. Носледњн значајннји нокрет био је у овим Средњонемачкпм Алнпма па нзмаку карбопског доба, када су они снгурно добилн н најдев од (( варисци» бићо „вариски", као год ( ,турски" од (,'гурЦи 9 . Од ^Лггаојјса", старог назива за Бретању.

већу своју висину, и само на пеким местима трајало је то још и за ирво доба пермске Формације, али једновремено с овим последњим кретањима, отночело је и опадање самог пданинског система. Да разгледамо сад ово мало поизближе јер ћемо том нрпликом дознати и судбину, која предстоЈИ и данашњим Алнима. Двојаке снле биле су овде у акцији, снижавање нојединпх партија услед многобројннх пукотина и вода у чврстом н течном стању своме, као што то врлојасно н на данашњпм Алиима впдомо, из којих је већ однетагрдна количина валутака, осулина, неска п муља, и у којима налазнмо моћна снижења као што су: басен Салцбурга, Беча, Кисега (Сииз) и Граца. Ка&о тако, тек разоравање ових иалеозоичких Алпа, и ако не нрема нашем исторпјском рачунању опет геолошки говорећн, морало је ићи веома брзо , јер већ у ночетку тријаса били су већпм делом изравнати, морс их је опет прекрилило и преко абрадираних остатака њиховнх, слагале су ::о тријаске п јурске творевине, које су тада осгатке пекадањих висова засгрле хоризонтално ноложеним слојевима преко 1000м моћнпма. Наравно по неке партије, на пр. већи део Рајнскнх Плапнна, Јелава, Рудипк, нириЛЈ су као омања осгрва из јурскога мора. Концем јурске периоде зиатио се иовукло и само море, и од тога доба плавпло је само по пеке нартије негдашњих Средњоиемачких Ална; главна маса остала је као сува земља, те је тако вода понова отночела своје разоравање иарочпто на млађпм, трнјаскнм п јурскпм, хорнзонтално паслаганпм геодошкнм творевннама , што скриваху рушевнпе оних старпх планина. У исто време иостојале су огромне пукотине и снижавале су се чнтаве просторпје. У ночетку ове нериоде имала је цела земља од Цеитралног Плато-а у Фраицуској на до Чешке Масе, од нрилике исгн ннвб, тада су дошле иукотине и снижавања; највећи део земље тонуо је тада ноступно и у дугом размаку, местимпце II до 2000м. У целом нростору нзмеђу Централиог Плато-а чранцуског п Чешке Масе заосталн су само Вогезн н Шварцвалд као два хорста. У ночетку овога доба налазплп су се дакле и по највећнм внсинама ових нланнна сви трнјаскп н јурскн слојеви у свој моћиостп својој (ве-