Просветни гласник

О ЦЛАНИНАМА

зону Крим, Каика:), Мада Азија п Јермепска, затнм Иранска Впснја и Хиндукуш. Додазнмо на најогромнија узвишења деде земље; н? Прмиру, крову света, и код изворпог региона Охуса (Амударја), Кашгарске и Јашкандске Реке, делн се поменуга зона у два крака: у спстем Хималаја и Тијаншана. Као моћна грана одваја се Тијаншан од северног деда Памира и иде ка Истоку, чпнећп северну граннцу веднке Монголске Пустиње; да ли се нак ои п како продужава на Североисток ка Јаблановскпм и Становскпм Планннама н одавде к Североисточном Предгорју Азнје, не може се још ништа носнгурно казати, јер је све то још врло слабо испитано. Вратимо се сад Хаидукушу и Пампру ; гдавно продужење деле зоне нде јужно од пустнње Гоби; ту су највећа узвншења цеде земље: Хнмалајн, Каракорум, Куенлпн и цела Тибегска Впсија. На северном крају овога огромног нданинског венца настуиа одједном нотиуна нромена у правцу, цео се ланац планински иовија к Југу, н тада се нпжу са Севера на Југ Аракан, Бурма и МалаЈСКо Нодуострво; наступа још једна промена у иравцу, и, идућп Пстоку, ређају се острва Суматра, Јава, Флорес и т. д. са својим многобројним и страховитим вудканима, — крај који по својој грађи нотпуно има карактер веначне илаиине. И по трећи пут наступа промена у правцу; зона се оштро повија на Север, захватајући она силна острва, што су начичкана између Борнеа и Камчатке, као каква ограда источне обаде азијске, н која такође имају грађу веначних иданина, Али веза овог другог реда великих и малих острва с претходннм, нн,е још потпуно јасно, а на-' рочито значај велпког острва Борнеа нпје још иа чпсто изведен; Цедебес и Модучка Острва као да такође овамо додазе, иа онда; Фидипини, Формоза, острва Лу-Чу, Јапан и Курил, који се тада везују с Камчатко.м. Цре него што нођемо даље пратити ову зону по Америци, да иоменемо ,још једну важну груну њенЈ . Код Молучких Острва, на крај Југоисточне Азије, издваја се ова грана п, већином као иодморска веначна иланина, хвата Нову Гвиннју, Нову Британпју, Нову Ирску, Саломонова Острва, Нове Хебрпде н Нову Каледонију, опкружавајући ведпку табду

аустралијског коппа. и завршујућн се но свој прпдицп Новим Селандом. Вратимо се онет Камчаткп н њенпм многобројнпм пудканима, којн својом огромпости надмашају све остале светске вулкаие ; овде се завршује опа зона иланинска што се обавија око псточне обале азијске, а јавља се пов планпнскн лук сасвнм другог иравца који, као дугп нпз острва (Алеути), пдућн у главном са 3. на И., спаја Североисточну Азију са Северозаиадном Америком. Ево пас већ у Америци. На североамеричком копну шири се и богато се грана огроман систем Кордпљера, махом јужног правца, захватајућп цолу западну страну Источне Амерпке; ту су : Обадске Планине (Соаб!; Капде), Каскадсе Планине (Сазса<1 Кан§е), Кршне Планине (Коску Моип1а1п8) и снежна Планина (ЗЈегга МетаДа), с многобројиим огранцима својим. Како се оиај систем пданина даље на Југ продужава, иије нам још баш тачно иозпато, ад макодико мадо да је исиитана Мекспка, опет снгурно можемо рећи, да се н кроз сву њу Кордиљери провлаче, и да тако достижу Средњу Амарику. Али у место да и даље црате главни правац западне стране америчког континента, те да кроз Земљоуз Панамски удазе у Ј. Америку, као што се то пређе држадо, савијају ове веначне пданине одједном у Јукатину на Северозаиад, и захвататајући онај ведики лук Антнлских Острва, што обграђује Карибско Море, нредази иреко острва Тринидада у Источну Венецуелу па за тим пз Венецуеле на Запад. Пролазећи кроз Веиецуелу и затим кроз Кодумбију креће главни иравац поступно све више к Југу п отнридпке од Средње Колумбије на на Југ, црати обалу Тихог Океанл све до предгорја Кап-Хорн-а, док најпосле н Јужноамерпчке Анте не ирогутају таласи Антарктичког Л.еденог Мора. Ето у тој дугој ц нредугој зони, што је укратко прегдедасмо, леже све веће веначне планине иаше земље; ту су, дакде, у новнје доба геолошко била сва важнија померања земљине коре. По осталнм местима ван ове зоне, била су истнна многобројиа снпжавања, али није било никаквнх већих хорнзонталнпх норемећаја и набирања, бар од иочетка терцијерне периоде. Само омањи хоризонтални покрети ван ове зоне а у ово