Просветни гласник

36

ПЛАНИНАМА

ног доба њеног, за време једног одељка карбопиФерске Формације, нанлазнмо на сличне слојене са сувоземним бнљем и у Источним и у Занадним Алиима (на Семерингу, на Шпангални, у Вализу, иа Терантезу и т. д.)Али у овоме не виђамо никакву карактериу дрту, на основу које би могли закључити да су се у то доба Источни и Западни Алпи, као једна целина, разликовала од ваналнијских региона, јер сасвим истоветне творевине с остацнма сувоземних шкољака нознајемо и на многим местима ван Алпа. На сваки начин то што у овнм карбонским творевинама алпијским виђамо остатке све сувоземних биљака, доказује нам, да се ту негда у непосредној близини морала налазити каква сува земља, са које су тадашње бнљке доспевале у поменуте слојеве; али о овој сувој земљи не знамо ништа више, а немамо никаквог основа да узмемо, да је тим већ наглашен почетак стварања оног великог нланинског система, који је у позније доба наступно. Тек но свршетку палеозончког доба, за време тријаса, примећујемо неку нзвесну разлпку између алннјских творевина и оних, које су се стварале у северним регионима; докле на Северу виђамо само нешчаре и ланорце с Фосилима сувоземних биљака н т. д. у које је утиснута само једна мало повећа зона кречњака с маринским Фосилима („мушелкалк"), дотле наилазимо, бар у Источним Алпима, на огромне масе маринског кречњака и доломита, који, као што је нознато, чине главну масу северних и јужних „Кречних Алпа". Али, што је заиста веома ваашо, ове моћне тријаске творевине не продужавају се и у Западним Алпима; отприлике онде где Рајна нресеца Алпе нрестају у главном и ови трнјаски к речњаци и доломити, и тријаске наслаге у Швајцарској, у Француским и у Пијемонтским Алпима више се слажу с ваналпијским но с источноалпијским творевинама. За време јуре налачимо већ већу подударност геолошких нрилика у алпијском региону; у то се доба стварали јурски кречњацн а нарочито у Западним Алпима, где су раснрострањени у огромним масама( л Носћдећ1г§8ка1ке"). По свој прилици представљали су тада Ални један регнон нространог и шпроког мора, што је трајало и за време прве

иоловнне Формације креде, док су севернији региони бпли заузети махом омањим и нлпћим морима, Имамо довољно разлога да баш ову разлнку иставимо па прво место. Исто ово, т. ј. да су баш онда ностојале планине где је било п веће и дубље море виђамо и на многнм млађнм нланинама. Код овако интересантног и заисга веома важпог појава, треба да се задржимо мало више. Да размотрнмо ирво положај и расподелу најмлађпх веначнпх нланнна по земљнној површинн. Такве планине нознајемо у свим деловнма света, и расподела њпхова, буДући ограннчена на нарочите партије земљине новршине, ноказује нам у томе заиста велнку правилност. Кад се на каквој мани све млађе веначне планине озиаче једном бојом, онда се врло лепо види, како оне скупа леже у једној истина доста комнлнкованој зони, а кад се црвеннм тачкама назначе још сви данашњи, или бар у најновије геолошко доба активни вулкани, опда дознајемо за врло интересантан Факат, да се највећп део овпх вулкана налази у истој тој зони, коју ми обележавамо као главну зону млађих веначннх нланина. Наравио ова зона није баш иотпуно и само овнм веначним иланииама окунпрана, него се у њој налазе ноједнни изоловани комади старих маса и још, штоје на сваки начин разумљиво, нространа скижења; али ииак заузимају иоменуте плапине врло велики иростор и ограничене су само на њему. Зопа веначнпх планина ночпње на источној обалн Атланског Океана (Пиринеји и скоро цела остала Шнанија), и из Јужне Шнаније иреко Гибралтара ирелази у Северну Афрпку, где, пре свега, захвата Великп Атлас, а затпм ц остале нланине у Мароку, Алгиру и Тунису; велика африканска пустиња лежи изван ове зоне У Еврони хвата даље ова зона веначних планииа нланину Јуру у Француској и Швајцарској, Алне, Карпате н Балкан, као н све оно, што се налази јуашо од нобројаних система, дакле Италију, Балканско Полуострво и острва Средоземног Мора; северна обала АФрике источно од Туниса пма већ саевим други карактер, нредстављајући нам ираву таблу снепоремећенпм, хоризонталним слојевима. Даље на Истоку спадају у ову