Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВБТНОГ САВКТА

Да се оба детета г. Младена Красојевића бив. среског чнновника, могу примити за благодејанце Фонда нок. Вићентнја бив. вдадике, пошто су и деда и родитељи испунилн услове црописане у тестаменту за добијање овог благодејања. С овим је свршен састанак.

САСТАНАК 397-ми 3. Декембра 1888. г. у Беогриду. Би.ш оу : аредседник Ст. Марковић, редовни чланови: Јован Ђорђевић., Љуб. Ковачевић, Живко ПоповиК, вак редни члннови : "Борђе Станојевић, Архимандрит Фирмилијан, Момчило Иванић, Стеван Предић, Мил. Симић. и Коета Петровић. Делопођу заступао Пет. Ј. Петровић, пиоар минисгарства иросвете. I. Прочитан је и примљен запнсник прошлога састанка. II. Прочитано је пнсмо г. Министра нросвете II црквених нослова од 29. Новембра т. год. ПБр. 13519 којим се спроводи Савету руконис „На српсвом Дунаву" од г. Мих. Ризнића, учитеља, с позивом, да Главни Просветни Савет изволи оценитн и министра известитн: заслужује ли тај руконнс, да га министарство откупи и о државноме трошку штампа ?.... Савет је одлучио: да се за преглед и оцену овога руконнса умоле г. г. Владимнр Карић, Сгатистнчар министарства просвете, и Драгутин Тонлнца учитељ 113 Веограда. III. Нрочнтан је реФерат г. Михаила Иротнћа, учнтеља, ,0 Школској песмарици", коју је за потребу ниже основне школе нриредио Благоје Т. Неднћ, учитељ. ГсФерат гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам „Школску несмарпцу за 1 II III п IV раз. ннже осн. школе" од г. Бла-

гоја Т. Недића, коју ми је изволео послати Главнн Просветпи Савет" на оцену, писмом својим од 20 марта ове год. СБр. 7. и о томе част ми је поднети сдедећи извештај: Ова „Школска песмарица" нодељенајеу главноме на гри деда. У нрвом су делу скунљеие оне несме — црквене и световне — које су ирограмом прописане за нижу осн. школу. Писац, или боље скупљач, држао се у томе тачно ирограма: иоделио их је на разреде онако исто, као што је и у нрограму; за тим је код сваког разреда учинио поделу на I црквене н II световне песме онако исто, као што је то иу програму за дотичне разреде; и, на нослетку, поређао је песме једну за другом, како црквене тако и световне, онако исто, као што је то ноређано и у програму. Сва је разлика између програма и првога дела ове „Школске песмарице" та, што су у програму означени само наслови поједнних иесама, а у овој „Школској песмарици" је испнсап и цео текст сваке поједине песме. С тога, дакле, овде не може ни бити какве замерке; јер песме какве су — такве су: оне су творевина разннх пнсаца и ироиисане су програмом за осн, школу. Једнна замерка што би била, то је: рђава штамна и неколпке штамиарске ногрешке, као : ту љуики Среме, место ти љупки Среме, у пљу место у иољу, мало меда место доста меда е4с. Мислим да је штампарска иогрешка и оно, што је несма „Уз'о деда...." увршћеиа у ред на^однпх песама, а неђу тим то је песма Змај Јове Јовановића, што и при диу саме иесме стојн његово име 3. Ј. Ј. У другоме су дблу: „Имена нота" на: лиинјама, нразнннама и више и ннлге днннја, за тим „Ноте но дужини" и „Скала за певање". Овде, у другоме делу, већ иије постунљено са свим по нрограму, него је узето само нешто из „Науке о нотама", што је програмом прописано. Ну и ово нешто, што је узето, нетачно је и неистинито. Тако: 1. Линејски Нотнп систем , или као што Хрвати зову цртовље, представљен је растојањем линије од липије за читавпх 6 мм. Међу тим тако се што ни у каквој потној школи не може наћн; шта више, н но свима нашим књнжарницама се продаје деннрана хартнја за ноте, одакЛе се мо:ке видетп, да највеће растојање између лшшја, у линејском