Просветни гласник

нотном систему, може бнтн 2—3 мм. Сем тога потребно је бнло обележити н како се броје линпје, што оиде ннје учињено. 2. Саме ноте но облику своме такве су, да готово и ие личе на ноте. Изгледа ми, да дотична штампарија нпје имала нотипх знакова , него се другим иомоћиим средствима послужила, те само да колико-толико иредстави изглед пота, а писац се тиме задовољно. Међу тнм то не сме бити у књизи, која је памењена децп. Ту све мора бити тачно, чисто, јасно и одређено. 3. Из ове се песмарпце не може видети по чему су обележена имена иота, и откуда су ноте добиле така имена; нема, дакле, онога, •без чега се никаква нота не може отпевати или одсвирати — нема кључа. А то је са свим иогрешно. Јер нме и висину илп низину тона, иота добија само од кључа, који пред вом стоји. И певач или свирач никада неће знати како ће једну ноту одсвирати, само ако пред њом иема никаквог кључа, који јој одређу.је нли боље, даје име и висину тона. Друкчије ће се на пр. нота на првој линијн отпевати и друкчије ће име добити, ако пред њом

стоји С-кључ

(|)

а друкчиЈе ако стоји пред њом Р-кључ (^) нлп С-кључ е4с. Ово је и у програму предвиђено, па је речено, да се нмена нота и певање има прелазити у виолпнском, §'-кључу, а писац је нашао за нужпо, да децн не објасии тај кључ, или уираво дд га не напнше нред линејским нотним спстемом, него само да лнније омеђи знаком заграде: Ј ј! Сем тога, иогрешно је обележено, да је — у внолпнском кључу, којп је иисац морао замишљати — нота на нетој линији е, већ треба е/', што ће бити но свој прилици штамнарска погрешка. 1 ) 4. Бредност (дуже или краће трајање) нота, кад им исту повећава тачка (.), која ') Сем једног егземплара ове песмарице, који ми је изволео поолати Гл. Пр. Савет, послао ми је и г. писац, како он вели, треће издање те исте песмарице с молбом, да имам у виду то поправл>ено издање. И, заиста, кад сам упоредио оба издања , видео сам, да су многе штампарске погрешке из првог издања поправљене, па и ова коју мало час горе напоменух. Али у псто време видео сам и то. да се и сви крупнији недостатци и мане налазе подјоднако у оба издања.

иза њих стоји, обележена је овде на до сад непознати нечин, којн се ннчим не да оправдати. Тако , половпна ноте са тачком (Ј ). вели се у овој несмарици, вреди „ иоловину и ио четвртина ноте с тачком (Ј ) — Ђ четвртину и ио"; м осмина ноте са тачком (Ј\) — Ђ осмину и ио ". Тачка иза ноте, до душе, иовишава јој вредност за половину њене обичне вредности, али онда се никада не каже, да она бројно вреди „ноловнну и ио\ „четвртину и но" е4с., него обичним рачунским језиком: 3 / 4 , */ 8 , 3 / 16 итд. Писац је овде, хотевши ваљда, да деци што јаспије представи и објаспи вредност нота, учинио већу штету него вајду; јер им је овим побркао већ стечене нојмове у III раз. о бројним односнма и односима делова нрема целини, где су они изучавалп разломке чак до 15-ина. Ну ово се збиља може лено и јасно нредставити за што лакше дечије појимање, али само не на онај начин, него кад се бројна вредност нота, које су повећане тачком, упореди са трајањем у времену, т. ј. да ће половина ноте са тачком ■трајати онолико исто, колико половина и четвртина ноте заједно итд. На нр.: Половина ноте са тачком

вна ј® ? Четвртпна ноте са тачком

Јесте ра-

вна |* 0 Осмина ноте са тачком Ј\ јесте равна Еао што се видн , овај је део врло небрпжљиво израђен, услед чега има врло много стварннх погрешака. У трећем су делу двкламације. Овде се немнновно порађа нитање: откуда декламације у школској песмарици? Ако сеподшколском песмарпцом разуме оно, што је писац унео у прва два дела своје школске песмарице и што Фактнчкн улазп у матернју наставног нредмета Певапа, онда декламације ннкако не могу ући у школску песмарицу, јер декламовање улазп у настану из Сриског језика. То се може видети ие само из сваке Педагогије и Методике, него и лз програма за осн. школу, где је декламовање увршћено у Срискн језик. Но ако г. скуиљач мислн,