Просветни гласник

44

ЗАПИСНИК ГЈАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

да се само песме могу декламоватп, те с тога и декламације као такве могу ући у школ.ску песмарицу, онда се огрешио о наслов своје књиге, на којој стоја написано: „скунио по програму", јер по програму и ироза улази у декламовање, а у овој песмарици, у одељку „Декламације", нема ни једног чланка у прози. Осим тога, у програму за IV раз., а код предмета Српски језик речено је: „Декламовање народних н ваљаннх лпрскнх песама". Међу тим, у овој несмарици нема ни једне народне песме за декламовање. Оно, пак, остало што је унето, није довољпо, нити му је пмало места у школској песмарици. То је цела садржина ове „Школске несмарнце". И, као што се из овога види, што довде о њеној садржини н изради рекох, књижица је доста небрижљиво израђена; у другоме делу, који говори о нотама, има стварнпх погрешака ; декламовање с једне стране не улазн у школску песмарицу, а с друге није ни израђено по програму; п што је вајглавније, ђаку није потребна никаква ручна књига ове врсте при изучавању певања, јер се оно врши само жпвом наставом у школи и којим м\зичким инструментом, с којима одмах неизбежно следује и меморпрање самих песама. С тога сам мишљења, да се не може званично препоручити као ђачка ручна књига. Захваљујући се Главном Просветном Савету на указаном ми поверењу, шаљем уз овај извештај и књилшцу натраг. 26 маја 1888. год. Београд. Михаило М. Проти^ УЧИТВЛ) Саслушавши реферат и саслушавшп мишљење о тој књижици некпх својнх чланова, а с обзиром и на то, што се осећа нотреба за оваквнм делом, а боља књижица ове врсте до сада није препоручена, Савет је миШЈБ0Н>3< • да се ова „Школска песмарица" може препоручити, ако је нриређивач у новоме пздању нонравп по прпмедбама г. реФерента. РеФеренту је одређен хонорар од 20 динара. IV.

Прочитан је рео>ерат г. Стевана Предића, о делу: „Шетња по облацима" од г. 'Борђа Станојевића, проФ. војне академнје. РеФерат гласи : Главном Просветном Савету 0 делу „Шетња но облацнма"' од г. проФ. Ђ- Станојевића, које мн је Главни Просветнн Савет, инсмом својцм од 22. нр. мес. СБр. 44., нзволео послатп на преглед и оцену, част мн је ноднети овај реФерат: 0 садржиш4 овога дела могу у кратко рећи, да је врло занимљива и поучна, јер нам писац у лако разумљивим чланцима нзноси јасну слику поступног развијања п усавршавања данашње аеронаутпчке технике, тумачећи нам неке најважније Физичке законе, који су створпли могућност иловидбе по ваздуху, и обавештавајући нас о метеоролошкпм нојавима у вишим слојевима наше атмосФере, а тако исто п о фнзиолошкнм нроменама, којима су изложенп нутници, кад се вину небу под облаке или нолете још даље изнад њнх. Једном речју, из сваке врсте има човек чему да се научи. Али, то што рекох о садржини ове књнжпце, не важи, на асалост, п о језику , којим је паписана. Наилазио сам на многе погрешке, преко којих ие могу муком нрећи већ с тога, што, по нредлогу пишчеву, овом књигом ваља иаграђивати ђаке средњих школа. и то свакако не само за то, да ђаци нађу у њој лаке, ирнјатне забаве, већ и да се чему корисном науче. Ко има на уму, колико недостаје већини наших ђака средњих школа у знању свог матерњег језика (чему не смемо тражити прави узрок једино у сампх ђака, већ п у ненодесности наставнога програма за српски језик у нашим средњим школама); ко, даље, познаје немар и пепромшиљеност, којом се сакатп и изопачује наш краснн матерњи језик но многим књигама и повременим листовима; тај ми пеће замерити ако речем, да овом злу ваља већ једном озбиљно стати на нут строгом оценом, нарочито оних умних нроизвода, ј који су иамењени нашој школској младежи. Остављајући стручњацима да оцене, у колико је оправдано ово моје мњење, н нрелазећн на прави предмет мојега реФерата, навешћу