Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

Савет, саслушалиш реФерат, није улазио у деФшпггшшу одену овога дела, док несаслуша још н мишљење г .Милана Недељковпћа, ироФ. Вел. Школе, коме се ово дело има уиутити иа иреглед. V. Прочнтана су два реФерата: ирвн од г. Архимандрнта Фнрмнлијана, а други од г Јеврема,'Илића, днректора неготинске н. гимназнје, о делу: „Црквено Вогословље" за ученцке Богословнје, прерадно п доиунио нротојереј Живојин Јовичић, нроФесор богословнје. Ирвн реФерат гласи: Главном Просветном Савету По одлуди Главног Просветног Савета од 24. Маја о. г. СБр. 60. мени је иредат на иреглед и онену руконис ,Црквено Богословље" од г. нроте Ж. Јовичића, нроФесора богословпје. Иошто сам овај руконнс нрегледао, част ми је иодпети Главном Про( ветном Савету следећи реФерат: I. 0 §орми предметаГ. Иисад поделио је део нредмет на 168 иараграФа а за тпм, не сномињућн в Увод", или „Приступ", о коме се говори у првнх 7 параграФа, — делн део предмет па три дела, од којих сваки има но два раздела. Оваку ноделу предмета писад је узео но старом учебннку „Црквено Богословје" од 1860-те године. Ночев од вр'а првога, иа све до дна последњега иолутабака, писад се нигде није зауставио са иисањем, него се рукопис неирекидно нродужава без обзира на Форму, коју свака књпга мора иматн радн јасиијег прегледа. Тако писад кад је свршио ма којп део или раздео, он на истој страни нродужава даље не одвајајућн разне делове ни иренашањем на другу страну или лист, ни линцјом нити размаком у иисању. Бећниа иаслова испод параграФа стоји у Форми питања. На нослетку, ово дело нема прегледа. Ну ја сам мишљења:

ПРОСВБТНОГ САВЕТА

1. ИараграФН да се изоставе као ненотребни, јер иснод сваког стојн наслов онога, о чему ће се говорити; 2. Да се у ночетку напише „Увод"; 3. Ио свршетку „Увода" н сваког „дела" треба с рукописом прећи бар на другу страну, ; ако не н на другн лист, пначе књига неће нматн ннкакву Форму; 4. Наелови не треба да су у Форми нн: тања н 5. Да се наиише „преглед" дедог нрб|мета ј II. 0 оадржини предмзта. Прнродппје би било да се овај иредмет ; зове „Црквено Обредословље" него „богословље", јер ово назвање обухвата н другп п шпрн појам него пгго га даје предмет „Црквено Обредословље". На нрвој странп насловпог листа стоји, да је г. ирота овај предмет ирерадио н доиунао. 11ошто мн- имамо само један овакав учебник, н то „Црквено Богословље" од 1860-те год., које се у богословнји п предаје, то је јамачно п г. прота ово дело нрерадио н допунио. Но мени је жао што нису означенн и извори но којима је нрерађен наш стари учебник. Ово мн је било иужно да знам радн тачнијег п јаснијег нрегледа и боље одене његовог рукоппса. Што се тиче допуњавања нашег старог учебника, ја ношто сам исти упоредио с рукоиисом г. Живојииовим нашао сам: да стари учебник има 224 иараграоа на 17 штампаних табака са гармондом, а допуњено г. Жпвојиново дело нма само 168 параграФа и изнеће 13—14, штамианих табака јер је сав руконис иснисан на 30'/ 2 табака. Према овоме нзлази: да г. Живојинов учебник не само нпје допуњавање старог, него је скраћивање истог , јер има 61 параграФ мање. Међутим ако овај учебнпк није требало допунити, збиља се није смео скраћивати. На другој страни насловнога лнста исннсана су три текста нз св. Писма, и то:један на словенском а два на сриском језику, а не наводе се; стихови, главе и књнге из којих су ови текстови узети, већ испод сваког стојн само реч „св Нисмо". Овакав начин навођења текстова, а особпто у учебни-