Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

којц су врл.о осетни при изучавању Л.итургике. У љој пема ни номена о стцлу црквене архитектуре, ии о дрквено.ј иконограФији. а без овога знања не мо;ке свештеник оцеиити ни пданове за грађење храмова, ии икоие, које се храму доносе. -Та и у овоме налазим један узрок немилој појави, што се не само ио православним српсгшм домовима, него и у многим црквама Ераљевипе Србије, налазе иконе иеправославнога типа, — иконе, које римска ироиаганда врло вешто протура по српском еароду. Осим тога, у тумачењу свештеиорадња овај је уџбеник врло скучен, те се но њему не може схватити потнуио ни дух хрншћанскога богослужења, ато је врло велики недостатак. За схватање духа хришћапскога богослужеи>а у обнму, ко.јн је потребаи будућим свештеницима, преко је потребно онпшрио и свестрано изучавање главних основа, својстава, цели и историјског развпјања богослузкења, а у овом уџбенику тога нема. Последњн део овог уџбенпка у коме се говорп о светпм временима, износи пам иеке иразнпке, којн се код нас не празиују, а ие помиње многе иразнике, којн се код нас празнују. Кад се ове оваке крунне нразнине узму у 'обзир, мора се нризнати, да је заиста нужно било нрерадпти овај уџбеник, и г. Јовичић је, у опште Јзевши, заслужио хвалу, што је дошао на ту мисао. Само не знам, да лн је г. Јовнчић нзабрао згодан моменат за то. У времеву кад се озбиљио ради на преусгројству богословије и израдп сталних програма, чини ми се, боље би било нричекати, па удесити уџбеник но одређеном програму. За окај је нредмет тим нулишЈе причекати, што се не зна, да ли ће се по новом настаином нлану увести и црквена археологија у круг богословпјскпх предмета, те би у таком случају неке ствари биле излшине у Лнтургици; илн се можда неће нн од сада нредавати црквена археологнја у богссдовнји, на бн много штошта морало ућн у Литургику, чега сада нема ни у старом уцбеиику, ии у иоднетом рукопису. За то ми се. чини, да г. Јовичић иије нзабрао згодно време за прерађивање номенутог уџбеника. Наномнњући ово само узгред. част мп је известити Главип Просветни Савет, да сам ироспитпи гласник 1889.

брижљиво сравнио иоднесен рукоиис са старпм уџбеником, па сам нашао ово: 1., Да је прерађивање вршено махом у обиму грађе старог уџбеннка, те су но томе остале многе празнине и у ноднесеном рукопнсу ; 2., Да је у рукопису бољп, правнлнији и чистији језик, него у старој штампаној књизи; 3., Да је у рукопису подеснијо излагање садржине овога предмета, него у старом уџбенику; 4, Да су неки параграФИ штампане књиге у рукоиису или скраћена, иа спојени и сведени на мањи број-, или раширени у већи број иараграФа, и 5., Да су неки параграФИ штампане књпге са свим изостављени, као §. 8, 25, 30, 42, 45, 66, 101, 103, 104, 105, 112, 140, 154, 155, 157 и 158. Избацнвањем ових параграФа штамнаие књиге учнњено је, те у руконису нема нп помена: а) о називима п значењу црквсних песама тропара, ксндака, ирмоса, акатисга, икоса, сједална, нрокимна и т. д., б). о часовима: ирвом, трећем, шестом и деветом; в). о калуђерима и калуђерењу; г). о бесребреннцима, исноведницима,стоднницима и т. д. д). о српским светитељима и т. д. Ово што је или случајно или немарно изостављепо из штамиане књиге не може остатн непбпуњено, јер би без овога руконнс г. Јовпчића имао више празнина, него штампана књига. У иреписивању некнх параграФа поткрале су се у рукопису неке иогрешке, које су случајно учињене; али које кваре смисао, те не могу остати непонрављене. Ове сам иогрешке обележпо у рукоиису, а примера ради да паведем неколико: 1., У §, 18. велп се, да ми замишљамо да светп дарови олпчавају Спаситеља: а но тумачењу наше свете цркве, мп то не замишљамо, него тврдо верујемо, да је у светпм даровнма Спаситељ ; 2., У §. 69. вели се, даЈе несма: , Јединородни Оине " унрављена иротив Арија и његове" јересн, а треба да буде: против Несторија и његове .јересн; 7