Просветни гласник

48

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

и Илитон и не спомињу се, иа н ако онн само на престоду стоје. — У истом параграФу нроФанисаае је светише. кад г. иисац дарохранилницу назва кутнцом", на јож каже: да се та „кутнца" зове дарохранителница. Дарохранилница личи на кутицу само при неким сиромашним црквама и то због нехатности иадлежних, а дарохранидиица је златан иди сребрн ковчежић, или се надази у Расајатију, које на престолу стоји. У §. 23-ом иогрешно је речено; „да се па Антиминсу слика смрт христова" — Таква антиминса нема , јер се на њему сднка сахрањивање Спаситеља. У §. 25-ом г. писац ненодесно иазива св. иричешће за бодне резервним џричешћем. У овом нараграфу говорећи о дарохраиидници г. писац не сномиње ништа о небу , које је бидо над нрестодом и у коме је (у годубу) храњеио св. причешће за бодне. У §. 26-ом кад је речено ; да јеппскопи ':еде на горњем месту за време чптања апостода, онда је требадо казати, ко је на горњем месту за време читања св. Јеваиђеља.Говорећи у овоме параграФу „о седиштима иоред горњег места" г. шгсац није смео изоставити да каже н како се та седишта зову у иауци, и кодико их има и зашто. У §. 27-мом погрешно ј» речено: „да се на проскомидији ириуготовљава: просФора внно п вода'"—јер се све то приуготовљено донесе на нроскомидију. Даље набрајајући шта на ироскомидији стоји г. нисац назива виздух и дарке нросто „покривачнма" а н не сномиње њихове називе, који су у науци нозиатп! Ово не сме бити, јер би се могдо узетн као омадоважавање светпње а нарочито кад се иигде на другом месту ти „нокривачи" не спомпњу по своме правом имену. —У нстом иараграфу говорећи о месту Сиаситељева рођења, г. ннсац назива исто и колебим и аеЛином а то није једно и исто. У §. 28-ом говорп се о утварима које се у ђаконицима надазе а црквене књиге и не сномињу су. У §. 31-ом врдо се мало говори о св. крсту, па и ако је ои тако важан да се без њега не може вп јеДиа богомоља свришти. У §. 32-ом говорећн: „о нзгдеду крста" врло је мадо речено. Треба показати више облика св. крсга па баш те облике н нацр-

тати, јер има разлике између православиих и катодичких крстова. — У истом параграфу треба казатн, чиме благосиља јепископ а чиме свештеник. — У овоме §-у ружно је речено ,да кад се крстимо треба три сдожена прста стављати на десну и деву сису." У §. 33-ем непотнуио је речено о првим нконама и неоодесно је речепо: „да се у Цркву мећу иконе." - У истом §-у говорн се о распореду св. икона на пконостасу ну ц то ио све неиотпуно, јер нитн се тн редови именују имепом, које нм је наука одредила, нити с-е каже, која икона додазн на „свете двери," а о св. иконама исиод „нрестолиих" ништа се и не сиомиње као и о иконама над невницама. У §. 39-ом иогрешно је речено; „да је најважнији део богосдужеЊа читање п певање," јер шта је онда св. тајна прнчешћа? Дошавши до §. 40-ог ја нрестајем са даљим стављањем примедаба на ово „Црквено Богословље." А до сада стављепе примедбе ирннуђавају ме умодити Гдавни Просветни Савет, да ово дедо врати г. иисцу, нека га сам још једном нодако нрегледа п иснрави. Л.етимичан рад на овоме нредмету учинио је, да се реФерент мора зауставити скоро на сваком џа})аграфу а њнх има равио 103. Главног Лросветног Савета 25. Јуна 1888 г. У Београду. Попизии Протосинђел Фирмилијан ијфјфесор богословије Другн реФерат гласи Главном Просветнои Савету По оддуцн Гдавног Просветног Савета од 24. Маја ов. год. нрегледао сам „ Црквено Богословље" , прерађено н допунено за ученнке богосдовије од нротојереја и нроФесора богосдовије г. Живојнна Јовичића, и част мн је подпети овај извештај: 1. Јовичић је ирерадмо учебшш, којим су се ученнци богосдовије служнлн око 30. годпна, и којп се зове „Црквено Богословијс или ЦрквендСловије." Ова је књига била учебник све једнако до сада, н ако је наинсапа старинским, за учеппке пепојмљивцм, језнком, поред миогпх другпх недостатака,