Просветни гласник

долази рок класне повишице, остаје на вољу да изјаве, најдаље до краја месеца јуна: хоће лн да се користе прошлогодишњом оценом и за ову годнну". У смислу ове иаредбе издато је 4. маја 1887. г. ПБр. 4978. и упутство надзорницима који су билн за ту годину одређени да оцене рад наставника основних школа. Ну наредба од 1. Јуна 1886. ПБр. 4372 остала је нензвршена. Нови мпнистар нросвете, наредбом својом од 25. Јуна 1887. год. ПБр. 6840. укида наређење свога претходннка зато што је „у противности са законом о школском надзору (чл. 1.), са заксном о учнтељским платама (чл. 6.), и са законом о основним школама (чл. 67.)- Кад би се по оном упутству радило, онда би се радило противно јасним одредбама поменутих закона. па би се неки учитељи више награђивалн него што заслужују, а некн опет више казнилн, него што заслужују". „А да бп се те неиравилности и несугласвости са законима избегле", наређује ондашњп министар: ,да се оцене школскога рада како при одређивању награде, тако и при одређивању казне наставницима основних школа, узимају и срачунавају онако, како закони прописују а не како упутства кажу." У децембру 1887. г. дошло је ово питање и пред законодавно тело, и оно га је 12. ист. мес. решнло овако: „да и они учитељи добију периодичку новпшицу, који су служећп 4 године добили просечну оцену врло добар, без обзира, да ли су имали "3 или 4 оцене, кад се докаже: да су туђом кривпцом добнли маве од 4 оцене". (в. „СтенограФСке Бе лешке о раду Народне Скупштине за 1887годину" стр. 399. и од стр. 715. до стр. 726.). И ово решење Народне Скупштине остало је све до данас неизвршено. Само малп број наставника- њих 24-ро—добио је, у току ове године, периодичку повишнцу која је па реду, али пе у смислу горњега решења Народне Скупштине већ по сасвим другој основи, коју ћу доцније пзложити. Међу тим, као што се види из приложеног '/. списка'), којије по мом наређењу израђен у статистичком одељењу овог миннстарства, око 220 наставника полажу право на повишицу која им је иа реду. (Узгред напомињем, да су у овом спи1 Прилог се не штампа. Ур.

ску означепа п имена онпх 24-ро који су засебннм мннистарским решењем повишицу плате већ добилн, као и имеиа још њих шеснаесторо који имају по једну слабу или рђаву оцену или за пет година немају у општем резултату 3,5 или немају никакве оцепе за две године узастопце или иначе, те се због тога не зна, откад нм тече право на новишицу која им је на реду. 0 свима овпма имаћу част да поднесем засебан реФерат.) Ерајње је време, да се ово питаље једном реши, и да се наставнпцима основних школа пзда повишица плате која им принада, и на коју неки од њнх чекају од Августа 1887. год. Тога радц и израђен је овај списак. У њему је за свакога, поред добивених оцена, пазначено, колико би имао да прпми од 1. Новембра ове године на име своје повишице, у смислу скупштинског решења. Целокупан издатак до почетка ове рачунске годнне изнео би за 215 наставника 13898,98 динара. Питање је: како да се реши ова ствар? Ако би се усвојио онај начин који је прописао б. г. министар, М. Кујунџић, он би био иравнчан само за оне наставнике који имају једнаке оцене. За све остале случајеве био бп неподесан. По том начину јако би се користили сви опп који су 1884. и 1885. г. добили оцене добар, а 1887. год. оцењени оценом одличан, јер би они онда за 4 године место за 5 година—добили своју повишицу. По истом начину били би оштећени: 1., Они који су 1884. и 1885. год. ималп одличне оцепе, па су 1887. год. добпли двојку. Таквп би, по наређењу Чл. 67. закона о основним школама, морали бити чак и отнуштена или пенсионовани. 2., Они који су за 1884. и 1885. годину имали једну одличну и једну врло добру оцену, а 1887. год. добили тројку, јер би им у резултату изишло 3 3 / 4 , место што би имали 4, кад се оцепа за 1887. год. не би удвајала. Они би моралп чекати иет година, па да добију повишицу, место што су им иначе 4. године довољне. Шта је б. г. министар Ал. Васиљевић мпслно, кад, је, укинувши наредбу г. Кујунџића, упутио ово питање на земљиште закгна, нпје ми јасио било, докле нисам прочитао скуп-