Просветни гласник

52

С Л У Ж Б Е II

II Г Л А С II И К

штинску дебату о тоше. Приликом дебате, вођене на дан 12. дедембра 1887. год, у Народном Нредставништву, он је тврдио, да је члан 6. закона о учитељским платама сасвим јасан, јер закон тразки одене узастопце Газлажући, како би се, према распису г. Кујунџића, да је остао у важности, морало отпустити 50 и внше учитеља, који су 1887. г. добили оцену слаб, г. Васиљевић је рекао: „Правије је да неки учитељн изгубе награду која би пм принадала, него да буде половина учитеља, због њих, истерана пз службе," пошто су — вели — „и многи грађани ратом оштећенп; неки су изгубили имање, а некн главу". Скуиштннско је решење једино на правди основано. Скунштина је једина и иозвана (в. члан 55. Устава) да тумачн закон : ако је где иејасан. Али у министарству просвете није се радило од тог времепа ни по распису г. Ку јунџића, ни ио скупштинском решењу, које сам цитирао, већ од прилике онако како је палазио б. министар г. Васиљевић. Оннх 24-р.о што су до сад добили своју иовишицу, добили су је тако, што је узета у рачун и оДена од ове године (добивена наизмаку мннулс школске године). Мислим да Је то догрешно и да ту погрешку ваља исправати. Питање о обустављеној повишици учитељској треба расправити само онако како је одлучено у Народном Представништву 12. Децембра 1887. године. Према томе част ми је предложити г. министру да изволи одлучити: „1., Година 1886. рачуна се сваком привременом и сталном учптељу и свакој таквој учитељици као година проведена у учитељској служби, ако су и колико су те године били наставници основних школа; 2., При срачунавању одена за давање повишице има се збир бележака делити бројем добивених оцена, без обзира на то што које године није оцењен рад дотичног иаставлика, ако је само доказано, да се ово ннје десило кривицом самог наставника. При том срачунавању има се пазити, да је сваки наставник по пропису члана 6. нровео у учитељској служби четири, односно пет годнна од дана погтављења или од дана добивене последње

повишице, и да з.а то време нема ни једне алабе илн рђаве одене. 3., Да се свима наставннцпма, којн су према другој тачкн стекли до данас право на повишицу, нста изда накнадно за све време, за које Је нису прпмили. Тако исто да им се и у напредак уредно иста нздаје, према ностављењу које ће се сваком понаособ нздатн. 4., Онима, који су засебннм мннистарским решењима већ дошлн до своје повншице нлате, иста се има регулисати према другој тачки ове одлуке. Према томе оцена од ове године има се издвојити за нериоду која ће се наврншти иосле 4, односно после 5 година, рачунећи од дана кад су стекли право на повишицу коју имају. 5., По изложеним основима у овој одлуци има се иоступити и у нанредак односно оних који ће, у свези с 1886. годином, стећн право на пернодичку иовишицу у времену од 1. Новембра 1891., односно 1892. годпне". Као што поменух, издатак из државне касе, којп се по овом има учиннти, износи до 1. Новембра ове године близу 14 хиљада динара, Иошто се ово емпнентно дело правде мора, црема решењу скупштинском, извршити према толиким наставницима основких школа, то част ми је замолити г. министра да изволи наредити, да се то одмах и уради. Врш и дужност начелпика Министарства просвете, Стев. Д Попови*! с. р. Сагласни с овпм рефератом Миленко Маркови^ с. р . Андра Николић с. г. В. Карик с. г. Налазећи да су свих нет иредд.ожених тачака за одлуку, којом ће се исправити питање о учитељским иериодским иовишицама, обустављеним од мојих предходника, потпуно основане на пронисима закона о учитељским платама од 81-ог Марта 1881. год. и на законском тумачењу донесеном од стране Народне Скупштине 12. Децембра 1887. године, Одлучујем, да се све, у Јуну 1887. године обустављене, периодичке повишице плата учитеља и учи-