Просветни гласник

С .1 У Ж Б В Н

И ГДАСНИК

53

тељица осн. шкода регулишу н исираве но нредложеној одлуци нзложеиој у оном реФерату у нет тачака. РеФерат н ова одлука да се штамнају у службеном делу „Просвегног Гласиика". ПБр. 14.817. 24. ДекемОра 1888. г. у Београду. Мгмистар иросвете и црквеиих иослова, Др Владан Ђорђевић 0;. р. 2. Јаиуара 1889. год. у Бсограду Р Е Ф Е Р А Т ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА У свези са својим реФератом од 21. пр. мца., част ми је у прилогу 1 под ■/• иоднети снисак имена како оних наставника, који због једне илн две слабе (плн рђаве) оцене, тако и онпх. који због миогнх тројака, нису добили повишицу плате нма више од 5, б и 7'/ 2 година. У прнлогу под ■//■ част мн Је поднетн списак двојнце наставиика којп су, осим 1886. год., још једне године остали неоцењенп за свој рад у школи. Прво о онима којИ имају по једну слабу нли рђаву оцену, или н но две слабе оцене. Као што се види из нрвог нриложеног сниска, таквих наставннка нма свега 11 Неки од њих (неторо), нмају једну елабу или рђаву оцену у ночетку времена, од којег им ночиње право на иовишицу Другима долази слаба оцена годину и две дана доцније од тога времена. (Таквих има четворо). И најпосде има двоје, који имају по две слабе оцене (или једну слабу и једну рђаву оцену) у размаку од једне плн две године дана. Питање о њпховој новишици нлате застало је за то, што се скоро свима Вашим претходинцнма, Госиодине Министре, чл. 6. закона о учнтељскпм нлатама од 31. Марта 1881. год. чнппо нејасан. Тај цео члан гласи: „Учптељи, који ио чл. 4. и 5. добијају ираво на плату по овом закону, добијају новишнцу, која им је на реду, кад год им четири годиие узастоице белешке о усиеху изнесу у онштем резудтату најмање 4., ако за то време никад нису добили слабу или рђаву оцену. 1 Прилози се не штампају. Ур.

Учитељи иак, којима општи резултат бележака кроз 4 годнпе не пзноси 4, алп којима тај оиштп резултат кроз 5 годнна изнесе најмање З г / 2 , а кроз то време нису никад добили слабу или рђаву оцену , добијају повишицу концем пете годнне", 11о овоме, некн су узпмалп ствар овако: цела служба једног наставннка дели се на 6 нерпода, од којих свака износн ио 4 односно 5 година. Те су перподе непомичне. Тако на ир. ако је неко отпочео у Септембру 1880. год. да служи као учитељ, он може добити нрву новишицу у Сентем. 1884. (односпо 1885.) год,. другу у Сентембру 1888. (однонно 1889. или 1890.) трећу у Сеитембру 1892. (односно 1893. или 1894. нли 1895.), год. четврту повшиицу у Септембру 1896. (односно 1897. нли 1898. илн 1899. или 1900. год.); и т. д. Ако се коме десп, да у времену, које долазп на једну нерноду, добпје слабу илн рђаву оцену, он онда губи право иа повишицу, која му је на реду. Ако му се таЈ „малер" буде десио и друге и треће и т. д. перноде, он остаје, тако рећн, вечито без унанређења, иа макар имао за друге годпне врло добре нлн одднчне оцене, као што је случај (за прву периоду) код наставника обедежених у списку под 3 и 7, а готово и код оних под 2 и 4. Као што се види, ово је схватање сувнше строго. Строго је ирво за то, што слабу оцену може да добије један наставник, кад се у иоловнни школске године премесги у такву школу у којој иређашњи иаставник није ништа радио, илн која никако иијз ни имала иаставннка све до доласка иремештеног учитеља, а то време може да нзноси ио годину дана п више. Строго је, даље, и за то, што се, при нормалним нрцдикама, не да замисдити да наставник, којн по три и четири годпне може да засдужи оддичне илн врло добре оцене, буде сам себн душманин у толикој мери, па да једне године не ради баш нншта, те да засдужи сдабу илп рђаву оцену. Друго тумачење, са свим супротно нрвом, одвише је благо. По другом тумачењу требало би просто ону годину, кад ко добије слабу или рђаву оцену, узети као ироналу за дотичиог наставника, па рачунатн с осталим белешкама. Ако остале године дају у