Просветни гласник

178

ПРОФЕСОРСКИ 110Л0 ЖАЈ

Нема у Аустрији прописа о томе шта Ке бити ако проФесор буде приликама нагнат да предаје више од 20 часоиа недељно. Само има једна одредба за директора, по којој он добија 30°/ в од оне плате, коју би добијао проФесор, ако он — поред својих обавезних часова — замењује кога проФесора. У Немачкој није прописан број часова директору. За проФесоре нреде ове одредбе: ПроФесори обвезни су предавати највише 20 часова, редовни учитељи 22, учитељски помоћници 24, а учитељи вештина 26 часова недељно. Наставници у Пемачкој као да су најоптерећенији великим бројем часова у школи. С тога је њима забрањено давање кондиција или приватних часова без нарочитог одобрења директора. У Руса но броју часова одређује се и паграда. Као ишшпнт узима се 12 часова недељно. Ако нроФесор има више од 12 часова недељно, за сваки иедељни час више добија но 60 рубаља на годину. У Енглеској није одређен број часова ии директору, ни осталим наставницима. У опште имају више часова стални наставници, него иочетници, дакле обрнуто по што је у Немачкој. Млађи људи дужни су више да се баве сцремањем ученика за часове. Овакав одношај с тога је, што су скоро све добре средње школе у Енглеској интернати. То чини, те нроФесори све своје време мора да утроше само на школу. Њима не остаје времена за самообразовање или напредовање у науци. Али они су, као што ћемо доцније видети, и одлично награђени. У Хрвата као и у Аустријанаца утврђен је бро.ј наставника за гимназије. Само што је тај број у Хрватској већи него у Аустрији. У гимназији са 8 разреда има један равнатељ (директор) и 12 учитеља.

Међу ово 12 рачунају се сви учитељи (супленти, нрави учитељи и нроФесори). Директор је обавезан да предаје недељно највише 8 часова, учитељи језика ( филолози ) највише 17 часова, а учитељи математике п природних наука највииге 20 часова недељно. Овај број часова одређује се погледом на законску одредбу да у једном разреду не сме бити више од 40 ученика. Ако иастану прилике да који учитељ мора нримнти више од проиисног броја часова, па било то с тога што иема наставпика, било с тога што се ко од другова разболи, тада се таквом учитељу даје особеиа награда. Ту награду не добија за нрва три месеца већега рада, ио само ако је потреба за замену дужа од 3 месеца. У Бугара директори су обвезни да предају недељно 10—14 часова, а учитељи пи^ишиш 15, а шахппшп 22 часа иедељно. Мшшшш часова вреди само за више разреде и за наставнике, који имају да ноирављају писмеие задатке. У нас о томе нема никакве норме. Ледни наставници имају 20 или више часова, а други 10—12 часова недељно. Једни директори имају по 2—3 часа, други 5—8, а трећи п не нредају иикакав предмет. Ми као да стојимо на континеиту Евроие усамљени у овом погледу. Осим побројаиих дужности, велике су дужности разредних старешина. Наставници, које директор одреди за разредне старешине, имају као старатељи појединих разреда исто толико посла колико н као наставпици извесних група предмета. Ну о овоме другом приликом. Директорски аоложај заслужује нарочиту пажњу. У Угарској и Хрватској директор није оно исто што и проФесор. Његов је иоложај у сваком погледу друкчији, но ноложај проФесора. Докле директора поста-