Просветни гласник

вља Краљ, проФееоре свију врста иоставља и отпушта, министар просвете, односно Бан. У Бугара, исто је таво. Ма да се диревтор бира из реда проФесора, опет он је, чим постане директор, нешто друго него проФесор, и никад више не може се нратити за нроФесора. У Немачкој директор је први међу раинима. Он је проФесор, најстарији проФесор , који оетаје као диревтор за све време својега живота. И тамо диревтор не може ее вратити за проФесора. Најоддичеији положај имају директори у Енгдеској. Тамо је тешко, често врло тешво, постати директор. То ј.е место изборно. Њега бира шволска управа и то из иајодличнијих старијих нроФесора. За младића — диревтора Енглесва не зна. Ади једном изабран он је суверен у својој шволи. Он бира и отпушта проФесоре. Он се мора да нита за све и сва у шволи. Нико нема права да ее мимо њега меша у школу. Он чак одређује и на1'раде проФесорима и учитељима, он их вазни, он награђује. Чисто невероватио звони нама кад чујемо вако директори владају и господаре у шволама, војесу њиховој уирави поверене. Иетина и у Немаца даје ее диревтору веливо право. Он може учинити да се који од проФесора отпусти, премеети или казни. Али то не мора бити. Он може не примити извесног ученика у своју школу, на ма да ои долази њему с уредном сведоџбом. Он може дати себи одсуство 4 дана, а нроФесору 14 дана, али све то није онај диревтор што га има Енглеска гимназија. У свима гимназијама без изузетва иајвећа је дужноет директорова да походи часове проФесора и учитеља, и да иеправља у настави опо што му се чини да није добро. У том ногледу диревтор се слуша без ноговора. Даље, да рувоводи

: положај 17 9 не еамо обичне канцеларијске поелове, но да даје правац целокуином животу школе, која је његовом старању поверена. С тогд, се, обично свуда, не долази лаво до директоревог ноложаја. У самој Бугарској треба да је наставнив био супленат, трећестепени, другостепени и првостенени учитељ, па тек да може бити диревтор. И само одлични првостепени учитељи могу ностати диревтори. У нас, вао што знате, ни у том погледу нема ограничења, ни пропиеа. У нас може се поставити за директора нроФесор, који није навршио ни годину дана својега проФесоровања. Али у нас и пема сталности. Данашњн диревтор може сутра, ни крив ни дужан, постати проФесор, а њему за диревтора бити постављен његов дојучерањи најмлађи ироФесор. Да ли је то добро ? Права нроФесора и њихова сигурност у служби није евуда једнака. У Угарској, као што рекох, проФесоре ноставља министар. Он. их и нремешта. Али се они не могу ни нремеетити ни .иначе казнити без доказане кривице. То се доказује истрагом, коју води дисцинлинеки суд. Самоу ванредним приликама, или по молби, може се проФесор иреместити из једне шволе у другу. У Аустрији је то још тврђе удешено. Постављени нроФесор сигуран је — може се рећи невретан — у свом положају. Да се премести треба за то решење читаве провинцијсве школеке- унраве, а пре но што она изрече премештај, мора имати довољно доказа, да је такав нремештај био нотребан у интересу школе и наставе. У Немачкој проФесори су једнаки с оеталим чиновницима. Отпуштају се из службе ако не долазе на дужност 6 недељ.а, а изостанак не оиравдају или учине веливу вривицу. Све вривице извиђају су23 *