Просветни гласник

ПРОФЕСОРСКИ ПОЛОЗКАЈ

дови дисциидински. Немачки дисциндински суд састоји се из једног председника и 10 чдаиова, од којих су 4 чданови касаније. Седиште је његово у Бердину. Лош се могу казнити про®есори опомелом, укором, новчаном казном и укдањањем од дужности за извесно време. Једна од најтежих и најређих казна је премештај по нотреби сдужбе. Ади кад се та казна изрече , проФесор не добија седидбене трошкове. Има сдучајева да се нроФесор премести у интересу саме шкоде. У том сдучају даје се проФесору само за то што се премешта, па ма то куда бидо, 875 динара. Осим тога рачуна му се на сваких 10 кидометара жедезничког иута 10 динара, а на сваки кидометар за његову личност по 28 пара динарских. По том рачунању ожењени проФесор, који би се но потреби сдужбе иремештао из Београда у Ниш, добио би од државе 683 динара, а нежењен 496 дпнара. Пошто је и за саму државну касу нремештај проФесорски врдо скупа ствар, то се он и с тога раздога врло ретко дешава. Директори имају још већу главну награду (600 динарај и већу награду по километру. У Бугарској премештаји су лаки као и у нас. ПроФесоре, па и директоре, премешта сам министар просвете „приказом - " За то не треба никаква мотивовања. Као да су Руси у овом ногдеду отишди пајдаље. У њих се проФесор може преместити иди по молби иди с унапређењем у служби. Путни трошак рачуна се по броју иоштанских коња, који његовом чину припадају. И ири првом постављењу добијају руски проФесори иутни трошак, а уз то и тромесечну пдату своју на еквипирање. У Хрватској нремештаји се дешавају нонајвише због агитација, које су у но-

следњем деценијуму доста честе, ређе се премештају и с тога да дођу до бољих места. У Енглеској нема премештаја. Докде проФесор добро ]>ади, он остаје у школи у којој је. Тамо управо и не може бити премештаја, јер свака школа засебно иостоји, међу њима нема никакве везе, нема дакле нико нрава да рђава проФесора из Вестминстерске гимназије премести у гимназију Итнску, јер те две гимназије свака за се самостална је. Променити школу мож,е проФесор, али кад изађе из ње нема више никакве везе с њоме. Изузимајући Бугарску и Хрватску, свуда је иначе законом уређено да се премештаји могу вршити само на крају течаја или године. У Немаца пронисано је да се проФесори могу премештати само 81 Марта и 30 Октобра. Ово се чини школе ради, јер у течају године премепггајем не само да се казни учитељ, но и школа. — У Немачкој с обзиром на то уређено је, да проФесор не може оставити службу кад хоће, но само на свршетку течаја. Па и тада мора 3 месеца рапије да јави вишој школској власти, да ће на крају течаја наиустити школу. ПроФесорски рад у опште сматра се за племенит иосао, за носао савести и добре воље. С тога се у онште није ни прописивало што о одговорности ирос/Јесорској. Тек у новије доба кад се нојавио доста велики број прекобројних проФесора уређује се и га страна проФесорскога положаја. У Угарској надзирава рад проФесорски нарочити виши наставпи чиновник, који се зове ОћеМисИепсНгес^ог. Њему су проФесори одговорни за свој рад. Он има права да присуствује кад год хоће предавањима проФесора, па да их испитује