Просветни гласник

ПРОФЕСОРСКИ ПОЛОЖАЈ

181

о свему што сматра да треба од школе уклонити. Он је надзорник не само за рад у школи, но и за нонашање проФесора ван школе. Он мора да води рачуна о сваком ироФесору, о његовом нанредовању у науци. у методу наставе н угледу у онште. Његово је право да опомене проФесора на савеснији рад. То он може да чини или у четири ока или пред директором, на и у самој проФесорској седпици. Ако његов савет не помогне, он ствар доставља министру просвете. Његов је главни задатак да поучава проФесоре, који су његовом надзору новерени, те да способне и вредне преДлаже за директоре, а одличпе директоре да предлаже за надзорнике. Власт тих надзорника велика је. Они имају под својом уиравом обично по 12 средњих школа, а дужни су сваке године бар но два нут да походе сваку школу. У Аустрији је директору дато више надзорне власти, него у Угарској, пошто тамо нема нарочитих надзорника за средње школе. Провинцијска школска власт то је и управна и надзорна власт у Аустрији. Она и надзирава школе. Њена је власт већа но школских надзорника у Угарској. Ако директор нађе да који проФесор не врши тачно своју дужност или да не одговара захтевима који се на проФесоре стављају, дужан је о томе да извести земаљску школску власт, а ова поглавара провинције. Најнре се оцењује колики је нерадник проФесор, па ако се нађе да доиста није добро радио у школи, или није довољмо радио, или да је у раду грешио, а примедбе на рад није хтео иримати, може поглавар провинције, по предлогу провинцијске школске власти, одлучити да се гаквом проФесору не да петогодишња повишица за једну или више година, или докле се не ноправи. Према овој строгој казии држи равнотежу једна

леиа награда, која се састоји у овоме: Ако провинцијска школска власт налази да неки проФесор или директор ради више но што је по закону дужан да ради, или ради на опште задовољство своје више власти, таквом школском раднику даје министар просвете, по предлогу провинцијске школске власти, ванредни годишњи додатак од 500 Форината. Овај додатак може се дати на .једпу или више година. У Немаца директор је први међу равнима. Па и опет он је прва и непосредна надзорпа власт, и њему су ироФесори одговорни за рад у школи. Он и даје проФесорима рад, јер он саставља распореде предмета на наставнике и часове. После директора проФесорска одговорност прелази на провинцијски школски одбор. Ну та одговорност није законски Формулисана. У Бугара и Хрвата одговорност је слично удешена као и у нас. У Руса директор је дужан да води надзор над ироФесорима. Ако приметп какву год нетачност или неуредност, дужан је о томе да извести попечитељство, а оно изриче казне, ако се кривица докаже. Као што сам већ на једном месту сноменуо, у Енглеза диреггор је све и сва. Он има власт да неуредна нроФесора отпусти, и за то пе мора ником да јавља. С наградама, проФесорским стоји овако: У Угарској и Хрватској све је чиновништво нодел^ено нрема плати у класе. ПроФесори долазе по свом положају у IX, а директори у VIII класу; нроФееори равнају се капетанском чииу у војци а директори мајорском. То вреди за државне средње школе. Супленти имају у Угарској 800 Форината годишње, ироФесори 1200, а они у Нешти 1500. Осим тога добијају станарине 200 Форината, а у Пешти 300 Форината на годину. Сваких 5 година