Просветни гласник

182 ирофжсор Добијају иовишице од 200 Форината на годину. Директори имају исту еистематску плату као и про®есори, само пгго добијају директори додатак, који исноси у целим гимназијама 300, а у цижим гимназијама 200 Форината на годину. Осим тога и станарина је за директоре већа. 11о унутрашњости имају 300, а у Пешти 400 Форината на годину. Према овоме најмања проФесорска плата у Угарској са станарином износи 2940 динара на годину, у Пешти 3150 динара. Најмања плата директора јеете 3780 динара, у Иешти 4000 динара. Да споменем узгред и школске надзорнике за гимназије. Они имају но унутрашњости 4000 Фор. (8400 дин.) а у Пешти 4500 Форината (9445 дип). Повишице немају. ПроФесори религиски закладних и општинских средњих школа не морају имати нлате као и државни проФесори. Њихове нлате јееу друкчије, али нигде нису веће од плата државних нреФесора. ПроФееори, као државни чиновници, имају нраво на нензију, после навршене 10-те године службе. У то доба добијају 40°/ о сво.је нлате као пензију. После 10-те године расте пензија еа 3°/ 0 на годину. Кад наврше 30-т-у годину елужбе добијају целу плату као иензију, са свим као и у нас. ПроФесорске удовице имају право на пензију после пет година мужевљеве службе. Удовице оних учитеља који имају 600 Фор. нлате добијају 50у о плате мужевљеве као пензију, а преко 000 само 20°/ о . Сирочад добијају без разлике на главу но у в пензије, коју би удоннца имала. И у Аустрији дели се чиновништво на класе. СвегаимаП чиновничких клаеа. Директори броје се у VII, а нроФесори у VIII чиновничку класу. Али не могу

ПОЛОЖАЈ

нроФесори одмах бити ностављепи у VIII чиновничку класу. Тек после навршене 15-те године службе долазе они у ту класу. Према чиновничким класама директори имају 2—2400 Форината, а проФесори 1400 —1800 Фор. илате на годину. Осим тога имају и директори и проФесори додатак на стан. Тај додатак дели се на 4 класе, према броју етановника вароши у којој проФесор или директор живи. Највећи је додатак у Бечу, па у другим варошима све мањи. За директоре имају ови додатци 700, 420 и најзад 280 Форината, за нроФееоре 600, 360, 300 и најзад 240 форината. Према томе у Аустрији најмања плата директора бечке гимназије износи 5670 динара, а у најмањој ауетријској варбшици 4.790 динара. ПроФесор бечке гимназије има најмање 4200 динара, а у ировинцији 2460. (»ве ово рачунећи поеле наврпЈене 15-те године службе. Сунленти не могу имати ман>е од 600 Фор. плате. Њима ее обично одређује — 60% од оне плате коју би имао ироФесор, кад би предавао груиу суплентову. И директори и проФесори аванзују до 25-те године сваке 5-те године са 200 Форината, као и у нас. Пуну пензију имају после навршене 30-те године елужбе. ПроФесорски додатак не рачуна с.е у нензију, а директорски рачуна се. Плате се издају еваког 2-ог у месецу и то у напред. Удовице уживају пензију као и удовице других чиновника, а то је као и у Угарекој, с. том разликом, што удовица осим пензије добија по 60 Форината годишње за евако дете. То се даје за васиитање деце умрлих проФесора. У Немачкој директори гимназија имају исти ранг као и нроФесори универзи-