Просветни гласник

183

тета, а то је ранг владиног еаветника (1{ед1егш1^8гаШ) или члана касације (Оћег1ап (1е8 §епсћ <:8га1 ;ћ). ПроФесори гимназија као и директори учитељских школа имају ранг ванредних проФесора университета, а то је ранг секретара касације. Што се награде тиче, свака немачка средња школа има свој буџет, тек има и нормалних буџета. Директори у Берлину имају 6500 марака (7920 дин.); у варошима које имају 50.000 или више становника 5100—6000 марака (6120—7200 динара); у свима другим местима 4500 до 5400 марака (5400—6480 динара). Осим тога имају директори у Берлину 900 марака, а по свима другим местима 600 марака у име станарине. Главни учитељи (проФесори) имају у Берлину 2100—5100 марака (2520 до 6120 динара); у свима другим местима најмање 1800 а највише 4500 марака (2160 до 5400 дин.) Осим тога имају нроФесори нраво па станарину као и директори. Плате се издају тромесечно у напред. У пижим гимназијама плате су нешто иање. Највећа плата директора у Немачкој целој гимназији у Берлину је 9000 димара, а у провинцији мања. Право на пензију имају проФесори носле павршене 1()-те године службе. Али указом владаочевим може се одредити ободелом проФесору издржање и пре 10-те године. — После навршене 10-те године добијају проФесори 20 / 80 деловасвоје плате, а после расге пензија на годину са '/ 80 . Највећа пензија може бити 60 / 80 делова највеће плате. Све до 1868. године ироФесори пису се смели женити без одобрења провиицијске школске власти. Сад им је допуштено женити се, с обавезом, да о томе одмах известе провинцијску школску власт, и да

се морају одмах уписати у редовне улагаче удовичкога Фонда. Већина средњих школа у Енглескђј приватне су установе или задужбине појединих људи, религијских или политичких општина. С тога су и врло различне нлате директора и проФесора. Чисто се не би могло казати да у том погледу има ма каквих правила. Једно је извесно а то је, да су плате наставника у школама које имају иитернате зпатно веће, него у школама без интерната. Још се може тврдити, да у ни једно.ј јавној или боље уређеној средњој школи, није мања плата од 250 фуната стерлинга (6250 динара) нагодину. Поступно може добар проФесор дотерати до нлате од 800 Фуната стерлинга (20 хиљада динара) на годину. Још веће су раздике у плати директора. У ншолама с интернатима има диревтора са 10.000 динара годишње плате. Али велике гимпазије Енглеске, као тпто су Итнска, Вестминстерска или Харо'ска која се броји као друга у цело.ј Великој Британији, богато награђу.ју своје директоре. У таквим школама директорова је најмања плата 1000 Фуната стерлинга (25.000 дин.) а може дотерати и до 4000 Фуната стерлинга (100.000 динара). Сви наставници ночињу своју проФесорску каријеру с малим илатама (6—8000 динара), иа тек после извесног времена, пошто се виде на послу, добијају веће илате. Нензије се тешко дају. Тек иосле навршепе 60-те године може наставник мислити на иензију, па и онда не добије целу плату као пензију. Ово знају проФесори, јер им се при постављењу каже да не рачунају на пензију, но нека од сво.је плате штеде за старе дане- Даје им се велика плата докле раде, а не даје им се нада иа награду за нерад. У ве-