Просветни гласник

ј е р н е ј

к о ii и т а р

201

Кошггар јс иначе бно строг, у иуном смнслу те речи. Као многа научннци н Копитар .је у паучнпм исгштивањима м иретросањпма бпо нсстрпљив. Уверен је бпо у тачиост свога истраживања, н то је доста донрпноснло његовој нестрнљпвостп. У осталом н самје мењао кад што своје уверење о појединим научннм иитањима, али п то само онда, кад Је сам до новпх закључака дошао. II ако је о свом зигњу високо мислио, онет је и туђе ноштовао. Довољно је разгледати његове везе са Добровским, Востоковом ч др., иа да нротивна тврђења падну. И ако је своје — особито омање — радове чешће штампао под псевдонпмом, онет је, с\ко је иотреба искала, излазио п са својнм нменом. Кад је Мајор католички духовник ннсад румунске историје, ирочитао критику иа то своје дедо, тврдпо је, да је критичар какав његов верскн ирогивник. Коннтар, као нпсац критнке, нзнђе са својнм нменом. Годиие 1880. кад се навршило сто годпна од рођења Конитарева, словеначки је народ свечано ирославпо ту усномену. „Матица словенска" је у дом, где се родно Конитар, узидала мраморну илочу са натнисом ТУ (ЈЕ РОДИО 21. АВГУСТА 1780. ЈЕРНЕЈ КОПИТАР нодиглп ЊЕГОВИ НОШТОВАОЦН о стогодишњици. Тада је нокренута и мисао о преносу његових костнју, алн је све то до сад остало само — Јкеља. Главннја су Конитарева дела, иисаиа немачки плп латински, ова: Грамктика словенског језика у Крапској, Корушкој и ШтајеЈ )ској, 1808. Љубљапа. —. Клочев гљагољаш, 1836. Беч. — Разгледање и тумачење грчког рукоииса 12. илп 13. века с расправама књнжевним, историским и филолошким , 1840. Беч. Ргокдогпепа ћгз1оггса 1843. Париз. И још до седамдесет мањих раснрава, чланака, приказа и критика. Један је део тих радова сабрао и издао у Бечу 1857. Миклошић под насловом: Омињи сииси Коиитареви. * * * Копнтар је био снага, која је у свом кретању равнала неравне стазе, чистила неурепросвктни гласник 1889.

ђено земљиште, кидала старе н сејала нове усеве. У служби је научне истине бпо сила, која се није могла застрашити ни са нута уклонити. Он је теорију нз практике пзводпо онако јасно, као што Ју је онет несумњпво на практику нримењивао. Дпзао је н на своме дому и у туђини, номагао је да се и другн нодигну, учио је: како, за што и када. Он је темељпто и псцрнно раснрављао питања Филолошка, исторпјска, етнограФСка и правно-историска. Израдио је граматику свога мат&ринског језика. Њом је отпочео пречишћање слбвеначког језика. Он беше на том пољу код свог народа ирви радник, који је са иуном збиљом и спромом отночео рад. Први је од Словенаца почео научно упоређивање словеначког језика са осталим словенским језицима. Осуђивао је гермаиизме, и показивао чисте народпе изразе. Код глагола је ирви иоказао разлику ири употреби свршених и нссвршених глагол,1. У правонису је учио да сваки глас треба да нма своје слово. Тврдио је, да језик не треба дотеривати цо нравилима, већ правила из језика изводити. 0 том му раду његовом пише Добровскп: „Ваша ме је граматика јако обрадовала, и ако су и други њом задовољни тако као ја, нек не буде издавачу жао, што је тако онширна". — Годпне 1837. изречен је о њој суд: „Граматика нам Конитарева, дело једнога од најзнаменитијих словениста, отвара засебно доба, епоху, и то не само у историји словеначког језика, већ због научног увода и темељитих комента а, и у словенској књижевностн". (Историски иреглед слов. језика 1837. Л.ајпциг. Види Копптареву сноменицу стр. 124.) Кад је свршио тај носао, н кад је већ био дубоко заишао у научна испнтпвања, Копитар је хтео да својим радом да и практичких користи. Видећи муку, коју имају Словени — којп се служе латиницом — због ненотпуности њене, Коинтар је хтео за њих