Просветни гласник

К Р И Л О В Л> Е В Е В А С Н Е

250

ће јој еокош с једних кола рећи: „А ти кумице. сиремаш ли се на пут? зар не чујеш, да се говори, да је на прагу наш непријатељ? — „А шта се то мене тиче", одговори врана : ја ћу овде без бриге да останем: а ваше сестре како имају вољу; враие нити неку пи кувају. Према томе, ја ћу се с гостима дако сложити , па ћу мож'да мало боље с њима и поживити ; — добићу — ја комадић сира, ја кокчицу или друго штогод. Збогом ћубо моја, и срећан ти пут !" И врана заиста остаде. Но кад „Смоленски" поче глађу госте морити, јадна наша врана, у место да се сама почасти, Французи од њена меса себи чорбу зготовише. Тако је често човек у својим. предрачунима слеп и глуи. За срећом, чини ти се — стопа у стопу, јури; а кад се са срећом прорачуни , сналази га она судбина, која снађе московску врану.

5 Ковчежић, Често нам се дешава, да н труд и мудрост видимо тамо, где је се нужно само досетити, и одмах се за посао латити. Некоме беху донели од мајстора ковчежић. Он беше тако лепо израђен, да је сваки на њега са задовољством посматрао. У тим дође некакав паметни механичар ; погледа на ковчежић, иа ће рећи: „Ковчежић је с тајним затвором, на њему дакле нема никакве браве, и ја ћу га отворити. Да, да, ја сам у томе потпуно уверен; немојте се подмукло церекати! јер ћу тајну пронаћи и ковчежић отворити, а чини ми се, да се и ја у механици добро разумем." Узме ковчежић, на га почне окретати и завиривати — то с једне, то с друге стране и своју главу

ломи : то један, то други ексерчић притискује, а они који га гледаху, само климаху главом; неки међу собом шанљу, а неки се смеше, и само се чује: „није ту, није тако, немој тамо." Механичар још се више усиљава. Знојио се и знојио, па се најзад умори и ковчежић остави, и никако се није могао довити да га отвори: а међу тим, ковчежић се врло нросто отварао.

6 Жаба и кб. Бидела жаба на ливади вола, и завидећи му што је онако велики, хтела је и она да буде колики је он, и почне се надимати. Тада ће рећи својој другарици —Погледај, мила моја, да ли ћу бити колико во" „~Не, кумице"' рећи ће јој другарица „ни налик". Пази сад како ћу се надути и раширити. Како ти се сад чини ? јесам ли што већа?" —„Скоро ништа". Жаба се опет почне надимати, па запита своју другарицу? „—Дед реци ми, јесам ли сад већа ? „ —Боже сачувај, све једно и исто." Јадна се ж,аба надимала и нанрезала, и не сравнивши се с волом, од наирезања пукне и липше. Оваких нримера има безбројао насвету. И Боже мој, колико малих људи пропадне, — само за то, што се више пружају, но што им је губер дугачак.

7 Удавача — Избирачица. Девојка беше стигла за удају, и већ помишљаше на младожењу. То не беше никако зло; но ево у чему је грешила: она је била велика пробирачица, и тражаше таког младожењу, који би био и до-