Просветни гласник

326

КРИЛОВЉЕ

В Е Б А С Н Е

вивши по смрти три сина. Синови видећи, да се тешком муком хране од риболовства, а и мрзећи на очев занат реше се да напусте рибодовство, и да отпочну вадити бисер из мора. Еако беху добри нлиначи и гњурци, они сами намисле да овај посао раде. Но код све тројице није био једнак успех: један од њих беше велика ленштина, па се непрестанце по обали морској шуњаше, — он шта више, ни ноге није хтео оквасити, и скунљаше само онолико бисера, колико су таласи на брег морски избацивали; — и ова ленштина тешком се муком хранила. Други нак, не жалећи труда, и умејући да избере дубину према својој снази, тамо се гњурао и скупоцени бисер вадио, — па поштено живљаше и обогаћаваше се. Но трећи грамзљивац беше, па овако ночне сам у себи говорити: „Истина, бисер се може наћи и близу обале; но колико и каквих драгоцености лежи на дну мора, где је оно најдубље ? Еад би ми ношло за руком да се ту спустим, ја би мож'да нашао читаве планине — скуноценог бисера драгог камења и мерџана, које само треба дохватити и узети. Обузет оваком мишљу, овај лакомислени младић наплива на море, и избравши место где беше највећа дубина, гњурне се у пучину; и не достигнувши диа, морски га вали ирогуташе, те он за своју дрскост својим животом илати „0, царе!" додаде овде мудрац, «Ма да у науци ми видимо много лепих и корисних страна; али дрзак, и необуздан ум, у знању и науци, налази морску нучину и своју иогибију, — ио само с I ои разликом, што се врло често дешава, да у ту иогибију и друге са собом иовуче". 45 Госнођа и две служавке. У некаке старе госпође — наџак-бабе бех) две служавке — раденице, које су

иза беле зоре па до мркла мрака непрестапо преле, и вретено из руку нису испуштале. Јадне девојке посустадоше; њима и радни и празпични дан беше једнак; баба им никако не да одмора; нигде зоре кад још људи спавају, а јадне деиојке већ преду. Може бити, да би се баба по неки пут преварила и одоцнила, но у кући беше проклети петао, па чим он кукурекне, баба већ устала, огрне своју бундицу, а на главу спаваћу каиу, иећ заложи, цуња се ио кући и гуњђа, на одмах — хајд у спаваћу собу прељама. Својом сухом и коштуњавом руком продрмуса их, — оиази ли упорство, то их и батином промува, и у зору, кад је сан најслађи, спавање им прекида. Шта да се чини с бабом? Јадне девојке мрште се, зевају, и хтеле не хтеле, с тонле постеље устају. Сутра-дан, тек што петао кукурекне, ппет девојке с бабом посла имају, — баба их буди и оне онет за кудеље и вретеио. За ову недаћу, девојке окриве иетла, на овако у љутњи говораху: „Чекајдер ти нечисти душе, да није твоје иесме, ми би мало више носпавале, теби треба смрсити конце !" И удесивши згодну прилику, девојке петлу главу немилосрдно отхшдоше. Оне мишљаху, да ће тиме себи олакшати, али ствар са свим другчије испаде. Истина, нетао иије више певао; неприја^еља њиховог нестаде; но госпођа, бојећи се, да време пе пронадне, тек што јадне девојке легну, и још нису добро ни очи свеле, а већ их баба буди. Сад се тек бедие девојке уверише, да су тражиле иепгго боље а удариле на горе. Врло се често тако дешава и са нонеким људима. Старајући се, да се једне невоље оиросте, и тек што су је се опростили, — а кад погледаш, још им се гора беда на врат поиела.