Просветни гласник

328

49 Сенка и човек. Некакав лесташко хтео је да ухвати сво.ју сенку : пође к њој, она бежн нанред ; он мало брже, и сенка брже ; пајзад он потрчи, и што је брже трчао, то је и сенка брже иапред јурила; и никако му се није дала да је ухвати. Наједанпут несташко потрчи натраг ; — окрене се, а сенка за њим трчи.

Лепотице ! Ја сам мпого пута слушао : ПГга мислите ? Не, заиста о вама — не, већ о томе, да то исто бива и са нашом срећом. По неки узалуд време и труд губи, старајући се да срећу на силу стигне; други — како ми се чини, од среће са свим бега, но баш за њим срећа воли да трчи...

50 Сељак и секира. Некакав сељав грађаше неку стају, па се наљути на своју секиру ; секира тупа — не сече, а сељак се од љутине помами; он сам хоће да учини глупост, а свему је —• бајаги секира крива. Сељак секиру грди, — а за то он има и речи и нађе узрок. „Рђо једна," говораше секири, „одсад ћу ја тобом коље шиљити, а мојом вештином и трудбом. знај да ћу ножем начинити оно, што други секиром не би могао". На то ће му сикира смерно и учтиво одговорити : „ПГто ми заповедаш, ја оно исечем, — така је судбина моја; и знај домаћипе мој, да сам вољна да те у свему нослужим, — само пази да се не кајеш, ако ме испустиш ; мене ћеш узалуд пуотити, но ипак, не ћешграђу за сгају ножем отесати."

51 Лав и лисица. Од како је лисица за се заиамтила, никад лава није видела. Сретне се једном с њиме, п од сграха тако се уплаши, да се сва укочи. Прође неко време, оиет се сретне с лавом; али јој се сад већ не учини тако страшан. А кад је лава трећп пут срела, онаје с њиме и у разговор стуиила.

По неког, и ми се тако бојимо докле га не упознамо.

52 М е љ. Расгао мељ у башти, и почне се око суве розге увијати и гранати, а ту, близу, у пољу, бејаше један млад шумарчић. Погледивши на њега, мељ почне овако розги говорити : — „Каква је корист од ове наказе, па и од остале његове браКе грмова ? И зар се ои може с тобом сравнати? Ти нрема њему изгледаш као каква поносита госнођа, — па и ако ниси лишћем оденута. Ништа особито јаневидим на том шумару, и чудим се, зашто га земља трпи и храии". Међутим, не ирође ни недеља дана, а домаћин розгу на дрва за гориво исече, а онај шумар у башту пресади ; шумар се леио прими и младаре почне пуштати, — и гле ! Онај исти мељ почие се и око шумара савијати, иа и њему — као розги ласкати. Исти су таки поступци и дела ласкавца; он на тебе износи тушту и таму којекаких неистина и бунцања, и ти се труди колико хоћеш, али се не варај, код њега добар бити не можеш. А донесе ли случај, да заузмеш висок ноложај, он се први јавља у твом предсобљу.