Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈИ НАДЗ ОРНИКА ОСНОВНХ ШКОЛА

Зато се мора дуго радити с бројевима на стварима, рачунаљкама. Онда се тек покушава усмено, на памет; и докле год оно не узиде сасвим течно и лако, не сме се нрелазити на писмено. А кад се нређе, онда овоме ваља да се ностави добар темељ нарочито у опоме, у чему се оно разликује од усменога. Неки иаставниди се ограничавају на округле бројеве и из-. бегавају разломке, нарочито ситније од петина, а то је пггетно за гимнастику умну. Доброме успеху у овоме иредмету смета у многоме и данашњи одомаћени начин предавања, особпто у нижим разредима, по коме се код свакога броја деци одмах казује и шара (циФра), којом се он бележи. Примљива душа дечија одмах се веже више за ову видљиву шару по за количину, те после, кад стаие да рачуна, она више не мисли на количину но на циФру, и није чудо што сад не1.е ићи како ваља ни усмено ни иисмено. Особито је ово погрешно у првом разреду. Ту не би ваљало казивати деци шару и радити писмено целог првог течаја, па може бити и другога до краја; но радити само на стварима и усмено до 20. Тек на крају године, или у почетку идуће, могло би се почети с децом иисмено. Но и ту морају рачунски знаци да се изведу, те да деци буду јасни и да знају кад ће који да унотребе. Многи наставници данас то не умеју да учине и деца не знају кад ће да напишу који, и не би умела да израчуеају докле не кажу: „ја ћу ово да одузмем / „ја ћу ово да иоделим, " итд. Земљоиис се у већиии школа предаје врло добро. Узет је метод: од ближега даљему, од нознатога нћи даље ономе што је непознато. Деца се изводе у околину и уче се да цртају мапе. Само би се пожелела већа детаљност и дубина. Није 11ГОВСЕТНИ ГЛАСШ1К 1889

3 53

доста изићи само у поље те видети два три највећа брда и коју реку, па се вратити и то цртати. Није доста казати само да има четири стране света и како се зову. Ово је прва очигледна настава. Ово је прва анализа овога спољнога света, зојп је детету по рођењу изгледао као пека гг/влина, једна велика загонетка, коју сад почиње да разматра. II то разматрање, рашчлањавање, ваља да буде систематичније и тачније, но што је ово данашње. Баља оделити све на „небо" и земљу. Ваља поређати шта има на небу. Онда ређати све шта има на земљи, и све то, из свега тога ређања, оделити у гомиле: I. земља и камење, и вода; II. оно што расте из земље; III. животиње, где долази и човек; и IV. ствари. које је израдио или направио човек. Онда треба посматрати земљу, површину њену, околину, облик њен са свим оним што има на њој и како то постаје, откуда је што. Ваља иосматрати и оно што има на небу и како се то мења, н. пр. излажење и залажење сунца, меие месеца, помрчења, путовање звезда, облаке и т. д. Између „неба" и земље изнаћи и ноказати деци очигледно да има ваздуха, и пазиги иа иојаве у њему. Ту ће доћи разни ветрови, киша, грмљавина, град, магла, снег, роса и слана, и деца све то, у своје време, могу и да посматрају и да иауче. Из овако проученога хоризонта, или догледа, земљонис иде даље. Он је видео шта су брда, долине, реке, извори, равнице, ноља и ливаде и т. д. и шта где има; сад иде даље, да види како је го и иза оних брда и у оним срезовима, окрузима и земљама што се не виде. Други разред дакле (а ире њега у многоме и први), у коме се учи овај хоризонат, темељ је даљој геограа>ској настави и пребогат је материјалом паставним. Њега не треба скраћивати и сакатити.