Просветни гласник

ШКОЛЕ СРБА У

је он закључивао о шкодама и псталим установама што се односе на образовање омладине српске. Да би ово тачно извели, изнећемо прво све предлоге сабора, за тим мишљење краљевскога комесара подмаршала ШмитФелда, а иосле тога мишљење придворне комисије и напоследак сама решења царска. За ово, послужићемо се кљигом: „Акта собора народа српског у Темишвару године 1790. држапог и царска рјешења. У Земуну, печатао и издао И. К. Сопрон 1861.", и концератационим нротоколом, који смо нашли у архиви српско-православне општине сомборске. Протокол тај иисаи је немачким језиком а наслов је; „СопсегШ1оп8 Рго1осо11 уоп Јаћге 1791. нћег (Не ђах (1еш Аппо 1690 /и Тешезуаг аћ^ећаИепеп Шушсћеп МаШ)па1-Соп ^ге88 в-гауашта инг! Ро81и1а1;а." У истом протоколу изведени су у кратко предлози саборски, за овим мишљење краљевског комесара, на онда мишљење придворне комисије (То1шп Сотт18810П18 АиНсае.), После свега тога кратка решешења царска. У номенуто.ј кн.ижици изведени су иредлози сабора оиширније а исто тако и решења. царска. Мишљење кр. комесара и дворске комисије није до сада нигде саопштавано, а ми ћемо овде саонштити у верном преводу. избегавајући колико се може замршени званични стил у самом оригиналу. Наиомињемо још и ово: да се у тим актима спомиње ,, илирски" парод, „илирски" језик, а ми смо свуда место илирски, узели срнеки; исто тако место израза „грчко, не сједињени" (§'песМбсћ шсћГ, игаг1) употребљујемо назив „правосдавпи" , као што се то данас узима. Ево, шта је све тамишварски сабор за школв и просвету народа српског нредлагао: 1. да се у свима крајевима где иравославни Срби живе уведу основне школе

^РСКОЈ И ХРВАТСКОЈ 405 са сриским наставним језиком и (мриловим иисменима. а) иредлог народног сабора ') за одржавање источно-православне пркве веома је нужно, да се одржи народни језик и да се употребљују она слова, којим су писане књиге за то нужне; с тога моли послушни клир и народ за највишу наредбу, да се по свима пределима, гдегод се налазе општине онога верозакона, у основне школе уведе м ту одржава народни језик (КаИопаЈ-бргасће) и писмена, што је при првој настави веома нужно. б). Мишљење краљевог комесара. У срезовима војне Границе уведене су и онако тривијалне школе према потврђеној норми, те православно становништво, које ту живи измешапо са католицима Граничарима, може с овима заједно децу своју слати у нормалне немачке шкоде, где ће они да изуче пемачко читање и нисање, а после и све хришћанину нужне хморалне поуке, што је за војни сталеж, коме се она управо и посвећује особито важно, јер ће их то оспособити за ниже чинове и ОФицире у војсци. Њима у вргиењу свога верозакона неће нико сметати, јер се за наставу вере старају вероучитељи, а то су свештеници једне и друге вероисповеди, који децу у верозакону одвојено, сваки за се настављају. Оним пак православним становницима, који не станују са католицима измешани. нека буде дозвољено подићи неколико срнских школа, изузимајући нри томе Хрватску. С иогдедом на провинцијад Банатски, да остане онако, како то објављени систем у појединим својим тачкама прописује, наиме, да у сваком месту, православни становници имају свога свештеника, да буде и посебна правосдавна тривијадна школа. А на против, по оним местима, ^јПрзо оделеше, тачка 4.